Хватање за српску сламку

Одлука српске владе о поништавању уговора са аустријским концерном „А-тек”, о куповини Рударско-топионичарског басена Бор, већ данима заокупља јавност на Западу. На лепом плавом Дунаву, прецизније у Бечу, али и северније, преко Немачке Словачке и Белгије.

Супротно неким овдашњим, Касандриним, јадиковкама да би владина одлука могла негативно да утиче на српске позиције међу западним инвеститорима – у тамошњим анализама преовлађује став да није реч о потезу повученом под утиском актуелних политичких догађања. „Реч је о још једном у низу пословних неуспеха контроверзног индустријалца Мирка Ковача”, забележено је у бечком дневнику „Стандард”. Није пропуштена прилика да се подсети да се против Ковача још од 2005. године води истрага због сумње да је био умешан у привредни криминал. Наравно, донекле се устаје и у одбрану индустријалца: „Рекло би се да је, ипак, посреди непромишљеност импулсивног жонглера у домену високог капитала”.

Познаваоци ситуације, и Ковача, сматрају да би било сврсисходно заменити реч „непромишљеност” изразом „површност”. Истиче се да је градио кулу од карата, пазарећи рударско-топионичарске капацитете широм Европе, од белгијског „Кумерија” и тиролског (аустријског) рударско-топионичарског дива Монтанверке Брикслег, до неуспелих аквизиција севернонемачке афинације НА и, најзад, РТБ Бора. Тако је ослабио финансијску моћ концерна и запао у кризу.

Ковачу наклоњени бечки дневник „Пресе” истакао је да је аквизиција РТБ Бор било хватање за сламку спаса, у Србији: „Главна Ковачева узданица била је опција да се куповином РТБ Бор обезбеди позиција потентног лиферанта сирове руде... Тако би лакше дошао до додатне позајмице која би му обезбедила излазак из кризе”.

Исправност претпоставки потврдио је и Мирко Ковач: „Само она два милиона тона расположивих резерви руде представљају вредност од око 17 милијарди долара... Добит би у следеће четири деценије износила више од десет одсто годишње.”

Надајући се трећој аукцији РТБ Бор – коју министар Динкић није искључио, у случају да са руским олигархом Олегом Дерипаском не буде постигнут споразум – најавио је разговоре „са четрдесетак инвеститора у Арапским Емиратима”.

Изјава је подстакла коментаторе у бечкој кафани „Лантман”, у комшилуку централе владајућих социјалдемократа, да сугеришу аутору ових редова: „Можда би и ваши скаути (стручна извидница) требало да се онамо упуте... Куповином Бора ’А-тек’ извесно није намеравао да претвори РТБ у парадну афинацију Европе, већ да искористи природна богатства”. Да је то тако потврђује чињеница да Ковач финансира топионичарски гигант у Словачкој са годишњим капацитетом од 200.000 тона прераде сирових производа.

Бор би, дакле, постао оно о чему су старије генерације у некадашњој Југославији овако подучаване: „Данас производимо финалне производе... У Краљевини Југославији смо продавали по десет вагона руде – за једну писаћу машину.”