Сви желе лице без бора

У данашње време људи више не морају да пате због недовољно развијених груди, клемпавих ушију или било ког другог телесног недостатка. Естетска хирургија, која је до пре двадесетак година била углавном резервисана за имућне и познате личности, постала је доступна и обичном свету. Проф. др Ненад Степић, начелник Клинике за пластичну хирургију и опекотине Војномедицинске академије у Београду, подсећа да не постоји део тела – од главе до пете – који се не може кориговати. Од ушију, носа, лица, груди, задњице, гениталија...

– Захватима пластичне хирургије поправља се функција неког органа или система или се смањују деформације настале као последица болести или несрећа, али и отклањају грешке „мајке” природе – каже др Степић.

„Пеглање” бора и леп нос

Његово двадесетпетогодишње искуство говори да је корекција груди једна од најтраженијих и медицински оправданих операција у естетској хирургији.

– Дамама које немају задовољавајућу величину груди, таква врста операције подиже самопоуздање. Многи ове интервенције не подржавају јер се у медијима ствара погрешна слика да све девојке и жене које ураде естетску корекцију груди морају да изгледају бомбастично. Далеко се више пацијенткиња обраћа лекару са реалним захтевима. Просечна величина имплантата који су се уграђивали у Србији од 400 пала је на 300 кубика, тако да се приближава бројци која је уобичајена на западу и креће се између 270 и 300 кубика, тако да је све мање претеривања – истиче наш саговорник. Додаје да се пластичарима обраћају и жене које, из здравствених разлога, траже да им се смање природно превелике груди, јер је то заиста велико оптерећење за кичму.

У врху листе интервенција које раде хирурзи пластичари су корекције кривог носа и клемпавих ушију, повећање и обликовање усана, уклањање вишка коже на капцима, подизање обрва, затезање чела и врата, пеглање бора на лицу, увећање задњице, липосукција...

Липосукција је, каже доктор, одлична метода, али је проблем што гојазније даме мисле да ће тиме трајно добити идеалну фигуру, а то је немогуће.

– У поткожном масном ткиву ствара се благо ожиљно ткиво, које спречава поновно накупљање масних наслага у том делу тела, али то није гаранција да се килограми неће вратити. Ма колико хирург пластичар добро обавио интервенцију, без сарадње пацијента нема успеха: пацијент мора да води рачуна о правилној исхрани и да редовно шета или вежба. Нажалост, велики број пацијенткиња се након неколико година врати са примедбом да су исте, а ја питам шта су урадиле да не буду такве – каже др Степић.

Наш саговорник напомиње да више нико у свету, па ни код нас, не говори о липосукцији, него о липоскулптури. То значи да извађена маст специјалним методама може да се преобликује, фабрикује и врати тамо где постоји мањак.

– Масно ткиво, које се најчешће узима из предела стомака, са спољне и унутрашње стране бокова и изнад колена, може се убризгати у усне, лице и било који други део тела. Често се користи за фину корекцију природне асиметрије груди или благих контурних деформитета након постављања специфичних имплантата. Чак се и код мањих увећања груди не уграђују имплантати, већ управо сопствено масно ткиво – каже хирург.

Против нереалних захтева

Постоји и низ неинванзивних метода, као што су ласерска липосукција и убризгавање разних коктела за разградњу масти. Ове интервенције су јефтиније и раде се у локалној анестезији или чак без анестезије. Међутим, оне су успешне само за промене у мањим регијама и за отклањање мање количине масног ткива, па не треба очекивати ефекте који се постижу липосукцијом или липоскулптуром.

Пацијенти притом морају да знају да је свака естетска корекција озбиљан хируршки захват у општој анестезији, који са собом носи и одређене ризике попут инфекције, отока, или крварења, који се могу јавити приликом сваке друге интервенције. Естетским операцијама се подвргавају здрави људи, из неког свог хира или жеље, па овај ризик, без обзира колико минималан, увек постоји.

Проф. Степић открива да пластичан хирург понекад мора да буде и добар психолог. У пракси се много пута уверио да ниједан пацијент није желео да на свом телу измени све одједном. Обично, пацијент прво коригује нешто на лицу, после груди и тако редом, док не уђе у зачаран круг сталног незадовољства. Такви пацијенти често једну или две интервенције ураде код једног естетског хирурга, а онда одлазе код другог, па трећег. Зато пре сваке операције хирург мора да процени да ли је естетски изглед основни проблем пацијента.

– Пацијенту са нереалним захтевима не треба много обећавати, а некад га треба и јасно одбити. Девојке склоне претеривањима подсетим да неће увек бити тако младе и да себе замисле као баке са напућеним уснама, огромним грудима и тетоважом преко целих леђа!

Иако је много оних који из разноразних разлога не подржавају естетску хирургију, велики број жена, а све више и мушкараца, одлучује да отклони или бар у великој мери ублажи неправилности на свом телу како би се осећали боље у сопственој кожи. Свима њима наш саговорник поручује да хирург може да им помогне да достигну млађи и свежији изглед, али их подсећа да је младост ипак – стање духа.

Тетоважу није лако уклонити

‒ Младе особе би требало добро да размисле пре него што одлуче да тетовирају неки део тела, јер би се у каснијим годинама могли покајати. То је трајни белег тренутног хира. Одређеним ласерским техникама и одстрањењем површинског слоја коже у неким случајевима тетоважа може да се уклони, али у неким и не може. Онда ће уместо лепе тетоваже добити ружан ожиљак – упозорава др Степић.