Буђење туризма на Златару

И док се, на­рав­но, зла­тар­ска ски­ја­ли­шта по ду­жи­ни и опре­мље­но­сти не мо­гу по­ре­ди­ти са ве­ћим ко­па­о­нич­ким и зла­ти­бор­ским, ипак има­ју по­себ­ност: је­ди­но ов­де је ски-ста­за ко­ја са пла­нин­ског уз­ви­ше­ња во­ди мал­те­не до цен­тра гра­да, тик из­над Но­ве Ва­ро­ши. 

– На ски­ја­ли­шту Зла­тар су две ре­кре­а­тив­не ски-ста­зе ду­жи­не 1.000 ме­та­ра и 450 ме­та­ра, ко­је оп­слу­жу­је лифт ка­па­ци­те­та 800 ски­ја­ша на сат. За уме­шни­је ски­ја­ше при­пре­мље­на је ски-ста­за Бре­жђа, ко­ја се спу­шта до са­мог гра­да, ду­жи­не 1.200 ме­та­ра са че­тво­ро­сед­ном жи­ча­ром ка­па­ци­те­та 1.560 ски­ја­ша на сат. Осве­тље­на је це­лом ду­жи­ном, па је по­себ­на атрак­ци­ја за ноћ­но ски­ја­ње – на­во­ди ди­рек­тор­ка, до­да­ју­ћи да су го­сти­ма ов­де на рас­по­ла­га­њу и уре­ђе­не пе­шач­ке ста­зе и из­ле­ти. По­лу­пан­си­он у хо­те­ли­ма је од 2.600 до 3.800 ди­на­ра, ле­жај у при­ват­ним апарт­ма­ни­ма око 10 евра. 

Тре­нут­но на Зла­та­ру има око 1.000 ле­жа­је­ва за из­да­ва­ње: ту су че­ти­ри хо­те­ла, два мо­те­ла, шест ко­на­чи­штва, два ре­сто­ра­на с пре­но­ћи­штем, 57 обје­ка­та у до­ма­ћој ра­ди­но­сти. Кључ­ни по­тез за раз­вој на­пра­ви­ла је оп­шти­на Но­ва Ва­рош кад је пре не­ко­ли­ко го­ди­на узе­ла на де­се­то­го­ди­шњи за­куп ов­да­шњи хо­тел „Па­но­ра­му”. Уло­жи­ла је зна­чај­на сред­ства у ре­но­ви­ра­ње хо­те­ла по ко­ме се пла­ни­на пре­по­зна­ва­ла, на­пра­вљен је адре­на­лин парк, уре­ђен за­тво­ре­ни ба­зен... Број но­ће­ња у „Па­но­ра­ми” по­ве­ћан је за 11.000, при­ход за 15 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ни­кли су у бли­зи­ни и ма­њи но­ви хо­те­ли, при­ват­не ви­ле и пан­си­о­ни, го­сти су по­но­во от­кри­ли јеф­тин и за­ни­мљив Зла­тар.

А кад се до­ђе ов­де, упу­ћу­ју нас ту­ри­стич­ки рад­ни­ци, оба­ве­зно ва­ља ви­де­ти ов­да­шње осо­бе­но­сти: ме­ан­дре Ув­ца из­над ко­јих ле­ти бе­ло­гла­ви суп, про­ба­ти зла­тар­ски сир и хељ­до­пи­ту, чу­ти из­вор­но пе­ва­ње „из ви­ка”, по­сма­тра­ти три је­зе­ра, се­ло на­род­ног гра­ди­тељ­ства Штит­ко­во, цр­кве брв­на­ре у Ку­ћа­ни­ма и Ра­ди­је­ви­ћи­ма, ма­на­сти­ре у Ру­то­ши­ма, Бо­же­ти­ћи­ма и у Во­де­ној По­ља­ни, Кај­ма­ка­ми­ју, Ле­де­ну пе­ћи­ну, Сре­тењ­ски ноћ­ни сла­лом, Зла­тар­ску ша­ра­ни­ја­ду и дру­го рет­ко, а вред­но.

Бу­ђе­ње ту­ри­зма на Зла­та­ру од зна­ча­ја је за цео но­во­ва­ро­шки крај, али и за ту­ри­стич­ки раз­ви­је­ну ју­го­за­пад­ну Ср­би­ју у ко­јој су и Зла­ти­бор, Та­ра, Ка­ме­на Го­ра, Го­ли­ја... Ди­рек­тор ТО ре­ги­је за­пад­на Ср­би­ја Ми­ро­слав Ра­ђен по­здра­вља овај ис­ко­рак Зла­та­ра: 

– По­сле ду­го­го­ди­шње стаг­на­ци­је па и на­за­до­ва­ња, пла­ни­на Зла­тар да­нас је пра­ви би­сер у ту­ри­стич­кој по­ну­ди за­пад­не Ср­би­је. Ула­га­ња у ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру и сме­штај­не ка­па­ци­те­те, као и осми­шље­не про­мо­тив­не ак­тив­но­сти до­ве­ле су до то­га да се на Зла­та­ру ове и про­шле го­ди­не тра­жи кре­вет ви­ше. Ка­да ка­же­мо да је Зла­тар „фа­бри­ка цр­ве­них крв­них зр­на­ца” то ни­је са­мо фра­за, јер бо­ра­вак на Зла­та­ру бла­го­твор­но де­лу­је на здра­вље љу­ди, а од­мор у не­так­ну­тој при­ро­ди сан је свих ко­ји же­ле да по­бег­ну из град­ске вре­ве. За са­да, исти­на, још увек не ра­ди за­тво­ре­ни РХ цен­тар „Зла­тар”, али се на­да­мо да би про­блем с њим мо­гао би­ти ре­шен, те да ће се по­нов­ним отва­ра­њем тог не­кад вр­ло по­се­ће­ног РХ цен­тра упот­пу­ни­ти по­ну­да пла­ни­не – ис­ти­че Ра­ђен.