Полицијски уметник у белом оделу

Док је он регулисао кретање возила, саобраћај је био песма, а његов посао граничио се с плесом. Обучен у бело одело, грациозним покретима „рашчишћавао” је саобраћајне гужве у време када је Београд добијао епитет метрополе. Старији суграђани се и данас са сетом сећају чувеног саобраћајца Јована Буља, а млади се с њим „упознају” из прича. Овог фебруара обележава се осам година од његове смрти.

– Наш најчувенији саобраћајац седамдесетих година био је атракција престонице, посвећен послу који је обављао на узбудљив и оригиналан начин. У елегантној белој униформи и покретима у то време саобраћај је регулисао код Дома омладине, на Теразијама и на раскрсници код „Лондона”, где се окупљао велики број грађана и туриста. Они су са одушевљењем посматрали кореографије надалеко познатог Јована Буља. Своје умеће приказивао је и на такмичењима, па је на светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја заузео треће место – кажу у Министарству унутрашњих послова.

Свој перформанс Буљ је показао и на лондонском Пикадилију, његова „саобраћајна кореографиј” обишла је Рим, Милано, Берн, Цирих, Париз, Русију, а лети је гостовао у градовима дуж Јадрана.

– За њега су у Лондону рекли да је „најбољи даса после Елвиса Прислија” а он је говорио да је саобраћајац постао јер му се допадало да буде „лепа појава са шапком и белим рукавицама”. Јован Буљ остаће познат као човек који је од полицијског посла направио уметност и који је показао како се ради с љубављу – истичу у МУП-у.

Тек што је одслужио војску као гардист у Београду, вратио се у главни град, где је примљен у Савезни секретаријат унутрашњих послова и био ангажован у обезбеђењу. Седам година је чувао најважније зграде и људе: СУП, СИВ и ЦК, Кочу Поповића, Вељка Влаховића, Александра Ранковића и Тита, који ће га касније звати као госта на пријеме. После Лекиног пада, када су му многе колеге пензионисане, Буљ је питао да га преместе у саобраћајце. Рекли су му да је превише низак, али су на његово наваљивање попустили.

У то доба је већ имао искуства као глумац у новобеоградском аматерском позоришту, с којим је путовао по земљи, али никада није похађао балетски течај. Грациозни покрети су му били урођени а позориште је прво место где је могао да се искаже.Чим се нашао на улици, на Теразијама, постао је представа за себе. Деловао је као да је разрадио кореографију, мада му је, тврдио је, сваки гест навирао спонтано. Страна телевизија је снимак његовог наступа синхронизовала с Моцартовом музиком. Јединствен на овим просторима остао је до 1980. године када је превремено послат у пензију.

Кад је напустио државну службу, помагао је супрузи у трафици да би потом чувао паркинг на Савском кеју. И тамо је задржао необичне кретње и љубазно се јављао сваком пролазнику. Можда и у знак сећања на Буља, прошле године саобраћајци на Славији обновили су традицију – у току лета саобраћај су регулисали обучени у свечане беле униформе.