Откривени цртежи Алфреда Манингса

До сада непознати цртежи енглеског сликара Алфреда Манингса пронађени су закопани у архиву Универзитета уметности у Норичу и први пут ће бити представљени јавности. Цртежи потичу из времена када је Манингс још увек „калио” занат крајем 19. века, пренели су британски медији. Радећи преко дана у штампарској радњи у Норичу и дизајнирајући постере и плакате, вечерње сате проводио је на часовима у тамошњој Школи уметности...    

Али, после шест година „мучења” Алфред Манингс (1878–1959) постаће један од најзначајнијих уметника 20. века у Великој Британији, најпознатији због својих слика животиња, али и председник Краљевске академије уметности.

„Цртежи су дивни, необично самоуверени и далеко изнад стандарда који се очекује од једног студента, нарочито оног који долази на часове сликања увече, након регуларног посла”, казала је за „Гардијан” кустоскиња Каролин Фишер која је цртеже нашла у архиву Универзитета уметности у Норичу и била запањена њиховим квалитетом.

Пронађених 14 цртежа, међу којима су брзе скице различитих животиња, али и много детаљнији мушки актови, од којих је један налик приказима грчких богова, датирају из 1899. године. Било је то непосредно пре него што су две Манингсове слике прихваћене за изложбу у Краљевској академији уметности.

То је и била прекретница у каријери уметника, с обзиром на то да се након тога преселио у Лондон где је врло брзо постао тражен сликар међу вишим, односно богатим друштвеним круговима. Сликао је портрете припадника лондонске више класе и аристократије, као и њихове животиње, нарочито коње. 

Иако је још за живота био цењен и признат као сликар, после смрти његова дела постала су још траженија. И данас се, осим у музејима, његове слике налазе у „рукама” најбогатијих колекционара.

Још 2007. године његова слика „The Red Prince Mare”, приказ коња пред трку, поставила је рекорд за дело такве врсте, достигавши цену од готово осам милиона долара на аукцији у Њујорку.

Међутим, за Манингсово име се везују и неке контроверзе. За живота његов традиционални сликарски стил косио се са све већим замахом и развојем уметности 20. века, па и не чуди што је у свом чувеном говору из 1949. године, на крају петогодишњег мандата на месту председника Краљевске академије уметности, које је преносио радио Би- Би- Си, осудио модернизам као уметнички правац.

И не само то, назвао је дела Сезана, Пикаса и Матиса „изопаченом уметношћу”, јер ти сликари, како је оценио, „будаласто користе четкице за мазање”…  

Универзитет уметности у Норичу тренутно прикупља средства за конзервацију ових цртежа који су изложени до 17. фебруара у галерији „Ист” у Норичу. За следећу годину планира се, како наводе острвски медији, велика ретроспективна изложба Манингсових дела, с обзиром на то да се навршава шест деценија од уметникове смрти.