Сунце над Берлином, у дворанама мрак

Берлин – Ако је ишта стварно лепо на 68. Берлиналу то је време. Ово је најсунчаније фестивалско издање. Нажалост, што се филмова тиче, ту ме сунце није огрејало. Разочаравајућа је ово „медвеђа“ година.

Од до сада виђених 14 филмова у главном такмичарском програму издвојила су се само три. „Острву паса“ Веса Андерсона и „Довлатову“ Алексеја Германа јуниора о којима је већ писано на страницама „Политике“, а који овде убедљиво воде са истим бројем гласова на критичарским листама, придружио се још норвешки филм „Утоја 22. јули“ Ерика Попеа. Има помало симпатија и за парагвајске „Наследнице“ Марсела Мартинезија, за италијанску „Моју ћерку“ Лауре Биспури.

***

Попеов филм, као што му и сам наслов сугерише, бави се оном ужасном трагедијом норвешке младости, оним екстремним терористичким актом који је од починиоца, у медијском смислу, начинио планетарно познату „звезду“ која је бацила у засенак саме жртве и преживеле. Пре седам година, на острвцету Утоја, у летњем омладинском кампу, испаливши више од 400 метака Андерс Брејвик је убио 77 тинејџера, својих сународника. Ерик Попе је својим филмом желео да одржи живим сећање на њих и опомене земљу да заједничку трауму коју је доживела не сме тако брзо да заборави. У готово документаристичком стилу, уз атмосферу која се креће од збуњености и затечености, преко неверице и ужасног страха до очаја, Попе води гледаоце кроз искуства жртви и то у реалном времену читавог догађаја – 77 минута филма за 77 убијених. Брејвика у филму нема. Има константног звука његових испаљених хитаца. И тај звук није онај нама познати – филмски, већ сасвим реалан...

***

Парагвајски филм „Наследнице“ је мала, фина драма о постаријој дами – наследници навиклој на комфор којој се живот мења, и то неочекивано набоље, тек када почне да таксира на црно. Тему наследнице и наследства, али на сасвим други начин, експлоатише и шведски црно-хуморни филм „Некретнина“ Манса Мансона и Аксела Петерсена који своју времешну јунакињу проводе кроз читаву скалу и ситуација и осећања створивши од ње чак и женског Рамба у осветничком походу. А све то са намером да покажу колико су питања власништва, легалног и илегалног рентирања станова у наслеђеним зградама, имигранти и лоши хаузмајстори данас велики проблем у Шведској. Леоноре Екстранд, иначе 68. годишња Петерсенова тетка, фасцинира својом спонтаношћу и глумачким умећем. Она није професионална глумица, али јесте шведска филмска звезда...

И глумице и звезде европског филма су Алба Рорвахер и Валерија Голино које имају равноправне улоге у италијанском филму „Моја ћерка“, драми о материнству. О расцепу између биолошке мајке преслатке ћерке и њене усвојитељке. Овај филм Лауре Биспури нагони и на размишљање о ослобађању жена од предрасуда и стега које намеће ово модерно, убрзано време, па и о томе како је важно отварати што више простора за велике женске ликове на великом филмском платну. Филм сувише дуго огромном већином припада мушкарцима...

***

Велика је и као глумица, уметница и звезда Изабел Ипер, једна од икона француског, европског и светског филма. Да није ње у насловној улози филм „Ева“ Беноа Жакоа био би у Берлину извиждан и већ бачен у заборав. Ово је Жакоова адаптација романа Џејмса Хедлија Чејса који је својевремено послужио као инспирација и Жану Реноару за филм са Жаном Моро. Велика је била и глумица Роми Шнајдер о чијем стању пред саму смрт у 43. години, у форми интимног портрета, говори не тако лош филм „3 дана у Киберону“ Емили Атеф, са Мари Баумер у улози Шнајдерове. Да није глумца Жоакина Феникса у главној улози можда би се брзо заборавило и на филм Гаса ван Сента „Не брини, неће он пешке далеко стићи“ о стрип-цртачу Џону Калахану. И нови филм филипинског мага естетике Лава Дијаза „Сезона ђавола“ брзо пада у заборав. Дијазов анти-мјузикл, анти-рок опера смештена у најмрачнији период Маркосове владавине једноставно није за велико дивљење током готово четворочасовне тортуре над гледалиштем...

***

До краја фестивала остало је да се види још пет такмичарских филмова. Сва изненађења и даље су могућа. Добитник 68. „Златног медведа“ биће познат у суботу вече. У мору разочарења жири предвођен немачким редитељем Томом Тиквером пронаћи ће своје фаворите. Неко мора да буде победник. А када се мора неће бити тешко.