Стубови Трајановог моста

Због моћног и прелепог Дунава, планина, археолошких налазишта и ловишта, Кладово привлачи све већи број туриста. Однедавно у центру града налази се информативна туристичка табла са уцртаним пешачким турама. Иако у Крајини зима уме да буде непријатна због великих хладноћа и ветра, моји гости су прихватили предлог да направимо пешачку туру око Кладова. Кренули смо: Кладово, село Костол, Трајанов мост, села Мала и Велика Врбица, кладовска пешчара са ритом, Осојна... Ваља прећи пут од петнаестак километара.

На сат времена од Кладова прво се стиже у село Костол, а поред њега је стари град Понтес, римски кастел са цивилним насељем, који се простирао на неколико хектара. Изграђен је када је подигнут и Трајанов мост 103. године. Остали су само трагови овог утврђења које су рушили варвари, а докрајчио „зуб времена”. Кастел је био дуг 40 метара, опасан дебелим бедемима. Сачувани су фрагменти керамике, цигле са римским ознакама, а ако се мало више зарије пронашао би се и понеки римски новчић. На том локалитету је пред Други светски рат пронађена бронзана Трајанова глава која се чува у Народном музеју у Београду.

Преко пута Понтеса је Трајанов мост, понос римске архитектуре. На десној обали остао је само један стуб, а такав се налази и на румунској обали. Изградио га је цар Трајан да би премостио моћни Дунав и освојио Тракију. Претпоставља се да је целокупна конструкција моста урађена на обали и касније монтирана на стубове. Да направе грандиозни мост у оно доба Римљанима је помогла природа: у време градње година је била сушна, а водостај низак. Римљани су изнад Кладова, где се налази хидроелектрана „Ђердап” ископали канал до села Врбице, преко данашње Кључке терасе. Воду Дунава су усмерили тим каналом. У исушено корито реке укопано је 20 стубова, у размаку од 50 метара. Дужина моста је била 1.127 метара, а висина је била довољна за пролаз бродова. Мост је био од храстове грађе. На левој обали налазио се кастел Дробетис. На оба краја моста су постављене бронзане статуе цара Трајана. Остаци стубова Трајановог моста су се појавили 1858. године када је била велика суша.

На првом стубу моста, код Понтеса, постављена је табла са текстом: „Трајан, божански Цезар, унук и потомак божанског цара Хадријана, творац великог моста, моћни трибун, заступник народа, прелазећи воду, освојио је колонију Дакију...” Мост је након једног века спаљен, по заповести цара Хадријана.

Обалом Дунава стиже се до села Мала и Велика Врбица. Између њих је стари град Корвин. Оба села су била уцртана у аустријским војним картама из 1723. године. Са узвишице код Велике Врбице се пружа поглед на Турн Северин и румунско острво Шимјан. Некада се звала Ада Губавац. На том острву је расељено становништво са Ада Калеа након изградње електране „Ђердап”.

Преко Велике Врбице пењемо се на Кладовски пешчар. Пролази се кроз багремову шуму, а свуда је песак. Испод песка налазе се остаци шкољки јер је у доба цара Трајан овде био канал. Са узвишице пружа се поглед на Дунав и Кладовски рит, станиште чак 140 врста птица, од којих је 80 гнездарица. Ту живе мешовите колоније малих враница и чапљи, патки пчеларица, белорепана, лабудова. Наилазимо на ловце јер је почео лов на дивље свиње. Спуштамо се у рит – некада се овде налазио велики рибњак.

Преко Осојне долазимо до Лолићеве чесме, излетишта мештана.