Кадети на великој војној вежби

Док се у биоскопима приказује нови филм Дејана Зечевића „Изгредници”, а на Пинку серија „Шифра Деспот”, коју је корежирао с Радошем Бајићем, редитељ приводи крају припреме за четврту сезону серије „Војна академија”. Снимање почиње 10. априла и трајаће до половине јула.

– У трећој сезони „Војне академије” имали смо дуплу причу. Бавили смо се старим јунацима, а увели смо и нове. Због драмског потенцијала који је био везан за старе јунаке, нови ликови били су само започети. У четвртој сезони акценат ће бити на новим јунацима и њиховим судбинама, са свим оним елементима због којих публика воли серију, а завршиће се неке приче старијих јунака – најављује Зечевић.

Више пажње ће обратити на војни аспект, попут припрема велике војне вежбе.

– Тренутно размишљамо како да нешто променимо у серији, а да то и даље буде оно што публика жели. У прошлим сезонама дотакли смо многе теме и животне ситуације. „Војна академија” је једина тинејџерска серија која може да се гледа код нас – истиче редитељ серије чија популарност лежи у томе што слика одрастање.

Истраживања аудиторијума показују да много младих гледа „Војну академију” и често је коментаришу на друштвеним мрежама.

– Али, гледају је и старији гледаоци који препознају нешто из своје младости. Када смо конципирали серију, један од првих редитељских задатака био је како уобличити серију, а да буде интересантна и младима и старијима – прича Зечевић, који је до сада режирао серије „Кошаркаши” (2005), „Синђелићи”, „Ургентни центар”…

Ипак, „Војна академија” му је продукционо била највећи изазов:

– У великој мери серије се базирају на дијалозима и на класичним ситуацијама у којима је суштина у односима ликова. У „Војној академији” је школовање кадета прилично динамично и у било који контекст да поставите јунаке, имате динамику. Нормално школовање се базира на седењу у учионици, а овде имате јунаке који улазе у „мигове”. Дешавања на војним теренима и коришћење војне технике, с једне стране, и све оно што чине односе међу младима, с друге стране, дају динамичну серију, продукционо врло богату – објашњава Зечевић и додаје да је Војска Србије увек помагала продукцију серије, али и да се и екипа серије прилагођава распореду војске.

Комедија лаганијег стила

Редитељ је доскора био укључен у продукцију серије „Шифра Деспот”, која је прво емитована три пуна недељно на Пинку, а однедавно се приказује само недељом.

– „Шифра Деспот” је пројекат Радоша Бајића, у коме му је био потребан неко ко ће заједно с њим да изведе његову визију. Ангажован сам да помогнем у изношењу те одређене визије и потпуно сам се прилагодио оном што је задато и без мене – објашњава наш саговорник, који је завршио свој део снимања, а екипа је наставила да ради.

Као коредитељ Зечевић је више времена проводио на снимању, а Бајић у процесу писања сценарија и у монтажи серије која се не може подвести нити под ситком нити под теленовелу, али која попут ранијих Бајићевих серија приказује менталитет овдашње средине.

– У сценарију постоји оквир који је у основи комедија лаганијег стила. Бајић у својим текстовима убацује много друштвених коментара. Има доста тога што се тиче друштва у којем живимо, што публика може да примети, а што не угрожава оквир који је задат. Многе ствари у серији дају став о друштву – каже редитељ.

Сматра да је избор глумаца једна од најважнијих одлука редитеља:

– Одабир глумаца треба да значи да је редитељ одабрао људе који могу да помогну, а не само да извршавају глумачке задатке. Мој приступ с глумцима је такав да ми заједнички долазимо до решења, разговарамо о сценарију, карактерима, ситуацијама... Поготову када снимамо нешто о јунацима који су млађи од мене, било то „Изгредници” или „Војна академија”, јер млади глумци боље од мене познају тренутна осећања младог човека. Увек се трудим да ослушкујем глумце, да извучем најбоље из њих, да их опустим да они могу да предлажу и пробају, а да знају да постоји неко ко их чува и брине о смеру у ком ће се цео процес кретати. Поштујем и другачији приступ рада, попут Хичкоковог начина рада, где је месецима унапред све испланирано. Али, ја нисам такав.

Одлика великих глумаца

У филмовима и серијама које снима, Зечевић се труди да глумцима омогући да прикажу добру количину животних сокова. Зато му је серија „Чизмаши” била велики ауторски изазов:

– У свом послу волим стварање неких светова, али под тим не подразумевам нечег измишљеног. У тим световима имате систем у којем сви елементи морају да раде за целину, било да је реч о новом филму „Изгредници”, у ком је сваки кадар у задатом стилу или да је реч о епохи „Чизмаши”, у којој камеру не можете да поставите било где. Епоха ме је увек привлачила. Имали смо срећу да смо у основи „Чизмаша” имали велико књижевно дело Драгослава Михаиловића, а касније врло добру сценаристичку адаптацију Ђорђа Милосављевића и све је кренуло у добром правцу. Радио сам с нашим глумачким великанима, пре свих, Александром Берчеком, и имао прилику да помажем у настајању његове велике улоге. Он има врло једноставан приступ стварима. Када неко има толико искуства и талента, онда с њим радите без проблема. Имате утисак да не радите с Берчеком већ с мајором Чичом, ког је играо. Одлика добрих и великих глумаца је да осетите да радите с ликом, а не с глумцем који покушава да га одглуми.

„Чизмаше” памти и по сарадњи с младим Миодрагом Драгичевићем, глумцем који је дебитовао у „Чизмашима”, још док је био на другој години студија глуме. Редитељ прича да Драгичевић има убедљивост која је врло једноставна и да га је изабрао на почетку кастинга, а касније, само себе проверавао да ли му је он прави избор.

Зечевића је одувек највише привлачила играна структура, а растао је уз све чувене домаће серије, уз неколицину страних које су приказиване.

– Зато су „Чизмаши” били нека врста старе школе, бибисијевског приступа драмском програму који сам као млад доста пратио. Радујем се напретку игране структуре на ТВ код нас, што доказује да се и у Србији догађа процес који је у свету приметан, да серије преузимају примат и да у много случајева буду интересантније него филмови.