Седам представа на „Позоришном пролећу”

– Наш кон­цепт је да при­ка­же­мо нај­бо­ље пред­ста­ве на­ста­ле у Ср­би­ји у прет­ход­ној ка­лен­дар­ској го­ди­ни и да их оце­њу­је ре­ги­о­нал­ни жи­ри, под­вла­чи Ка­ра­јић ко­ме је за крат­ко вре­ме по­шло за ру­ком да на­пра­ви фе­сти­вал ко­ји је по­стао је­дан од нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­јих у Ср­би­ји.  

По­знат по не­по­сред­но­сти, Ка­ра­јић, иза ко­га је и те ка­ко ле­па глу­мач­ка ка­ри­је­ра, твр­ди да му је при из­бо­ру пред­ста­ва за ово­го­ди­шњу се­лек­ци­ју би­ла је­ди­на ди­ле­ма да ли да увр­сти пред­ста­ву „Ру­би­ште” Ша­бач­ког по­зо­ри­шта ко­је је до­ма­ћин. 

– Ка­ко су све до­са­да­шње ан­ке­те и ранг-ли­сте ову пред­ста­ву Ко­ка­на Мла­де­но­ви­ћа ста­ви­ле ме­ђу пет нај­бо­љих у Ср­би­ји, ни­сам ни ја мо­гао да је пре­ско­чим. Би­ло је озбиљ­них кан­ди­да­та и ме­ђу пред­ста­ва­ма из Ни­ша, Ужи­ца, Зре­ња­ни­на, Сом­бо­ра и Ки­кин­де, али ни­су до­се­гле до оног ни­воа – нај­бо­ље. По­зо­ри­шта у Ср­би­ји ис­под Са­ве и Ду­на­ва су у ка­та­стро­фал­ној си­ту­а­ци­ји. То­ме ће­мо по­све­ти­ти окру­гли сто у окви­ру Фе­сти­ва­ла у са­рад­њи са Са­ве­зом драм­ских умет­ни­ка Ср­би­је. Ве­ли­ки је про­блем што не по­сто­ји за­кон о по­зо­ри­шту ка­кав има­ју би­бли­о­те­ке и му­зе­ји. По­зо­ри­шта су пре­пу­ште­на на ми­лост и не­ми­лост ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, оп­ста­нак им за­ви­си од њи­хо­вог уку­са или до­бре во­ље. То је ја­ко ло­ше. Мо­ра­ју да се на­пра­ве пра­ви­ла игре ко­ја оба­ве­зу­ју обе стра­не, об­ја­шња­ва Ка­ра­јић. 

О се­дам ша­бач­ких„про­лећ­них” по­зо­ри­шних на­гра­да за нај­бо­љу пред­ста­ву, ре­жи­ју, глум­ца и глу­ми­цу и још три на­гра­де у ка­те­го­ри­ја­ма по из­бо­ру жи­ри­ја од­лу­чи­ва­ће Кар­по Аћи­мо­вић Го­ди­на (Љу­бља­на), Ни­ко­ла Ри­ста­нов­ски (Ско­пље) и Алек­сан­дар Лу­кач (То­рон­то).

Но­ви­нар­ски жи­ри до­де­ли­ће тра­ди­ци­о­нал­ну на­гра­ду „За­лог бу­дућ­но­сти” за нај­бо­љег мла­дог глум­ца. У част на­гра­ђе­них, ван кон­ку­рен­ци­је, би­ће из­ве­де­на пре­ми­је­ра пред­ста­ве „Ба­но­вић Стра­хи­ња” у ре­жи­ји Не­бој­ше Бра­ди­ћа и у ко­про­дук­ци­ји На­род­ног по­зо­ри­шта из При­шти­не и Ша­бач­ког по­зо­ри­шта.

Ни­је са­мо но­вац про­блем

Глу­ми­ца Ми­ра Ба­њац, члан Умет­нич­ког са­ве­та „По­зо­ри­шног про­ле­ћа”, твр­ди да у овим тур­бу­лент­ним вре­ме­ни­ма и те­шкој си­ту­а­ци­ју уоп­ште за кул­ту­ру, и не са­мо за кул­ту­ру, ни­је са­мо но­вац про­блем. 

– Ствар је и у гла­ва­ма љу­ди ко­ји нам да­ју те па­ре, да ли смо до­вољ­но по­треб­ни или ни­смо по­треб­ни. Ми ко­ји смо у Са­ве­ту тру­ди­мо се да бу­де­мо ко­ри­сни, да у окви­ру да­тог ура­ди­мо онај по­сао ко­ји се од нас оче­ку­је. Би­ла сам у по­зо­ри­шти­ма ван Бе­о­гра­да ко­ја су до­бра, чак вр­ло до­бра. Ми­слим да је вр­ло ва­жно да ти љу­ди иза­ђу на фе­сти­ва­ле јер би то по­мо­гло и њи­ма и дру­штву уоп­ште да са­гле­да где смо и ко­ли­ко то­га има, ка­же Ми­ра Ба­њац.