Санација Великог бачког канала

Нови Сад – После вишедеценијског ишчекивања, почело је решавање проблема Великог бачког канала, који је, поред Бора и Панчева, једна од три еколошке „црне тачке“ у Србији. Канал је истовремено, према званичним подацима међународних еколошких организација, због садржаја опасних отрова – један од најопаснијих водотокова у Европи. Секундарни радови на овом подухвату вредном 45 милиона евра почели су још пре неколико година, а прекјуче је у Новом Саду све озваничено јавним представљањем пројекта „Коначно решавање проблема загађења и чишћења Великог бачког канала“.

На заједничком послу нашли су се Извршно веће Војводине и Влада Србије, најугроженије општине у Бачкој, невладине организације, стручне асоцијације, водопривредне организације... Како је истакнуто, ово би требало да буде гаранција да крајњи резултат неће зависити од тога ко ће бити на власти на било ком нивоу управљања у наредном периоду. У све су се укључиле и друге европске земље, заинтересоване за отклањање опасности коју представља канал за слив Дунава. Пре два дана Министарство за екологију је потписало меморандум са Асоцијацијом за развојне пројекте УН, о донацији Холандије од 2,1 милион долара. Влада Норвешке је са 1,5 милиона евра финансирала израду студије о решавању проблема Великог бачког канала и допринела истраживању ове „еколошке бомбе“, укључујући и садржај канала који представља праву депонију муља.

Утврђено је да велики индустријски објекти, пре свих, у Врбасу, Кули и Црвенки, испуштају у канал изузетно отровне материје, а њихове отпадне воде „богате“ су многим тешким металима, па чак и живом. Интересантан је податак да се само у Врбасу испушта више загађене воде него у читавом Новом Саду, а тек нешто мање него у Београду! Тако велику загађеност којој доприносе поред највећих индустријских објеката у средњој Бачкој и многи мањи загађивачи, Велики бачки канал не може да неутралише, услед ограничене проточне моћи, која максимално може да буде 25 кубних метара у секунди. Велики проблем је и огромна количина муља која се деценијама акумулирала у каналу у којем су присутни јони гвожђа, арсена, олова, кадмијума, цинка, бакра, хрома, мангана...

– Дубина канала је у просеку око три метра, а на појединим местима дубина воде у каналу је тек око 30 центиметара. Због неадекватног третмана отпадних материја, вода у каналу, рецимо код Врбаса, толико је деградирана да се више и не може назвати водом, па је сврстана је у прву категорију загађених водотокова у Европи. Такво оптерећење животне средине представља озбиљан здравствени и еколошки ризик за локално становништво, али има и далекосежне друштвене и економске негативне последице по развој читаве регије – каже за „Политику“ Нада Лазић, помоћник покрајинског секретара за заштиту животне средине и одрживи развој.

Због сложености, пројекат је подељен у три фазе. Прва обухвата изградњу магистралног колектора који ће спојити општине Кула и Врбас, чиме ће се обезбедити прикупљање свих комуналних и индустријских отпадних вода. У другој фази биће изграђено централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, а трећом фазом је предвиђен најкомплекснији и најсложенији део пројекта – чишћење од наталоженог отровног муља. Стручњаци процењују да је неопходно из корита канала елиминисати више 400.000 кубних метара токсичног муља. Предвиђено је да се све оконча до 2010. године.