Палата у којој су се рађали римски цареви

– Ка­сни­ја ис­тра­жи­ва­ња су по­твр­ди­ла да је реч о оста­ци­ма не­ка­да ве­ле­леп­не цар­ске па­ла­те у ко­јој су се ра­ђа­ли, бо­ра­ви­ли, кру­ни­са­ли и вен­ча­ва­ли рим­ски ца­ре­ви. Ова го­ди­на је ујед­но озна­чи­ла и по­че­так си­сте­мат­ских ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња Сир­ми­ју­ма, ко­ја с из­ве­сним пре­ки­ди­ма тра­ју све до да­на­шњих да­на. По­чев од 1969. го­ди­не, пре тач­но 40 го­ди­на, ис­тра­жи­ва­њи­ма се при­кљу­чу­је и тим стра­них ар­хе­о­ло­га из САД и Фран­цу­ске, чи­ме она до­би­ја­ју и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер – ка­же за „По­ли­ти­ку” Та­тја­на Је­сре­тић.

У по­чет­ку су се ис­тра­жи­ва­ња оба­вља­ла у ор­га­ни­за­ци­ји По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Но­вом Са­ду, а од 1962. го­ди­не ту је уло­гу пре­у­зео Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут из Бе­о­гра­да, у са­рад­њи с Му­зе­јом Сре­ма и За­во­дом за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.

О бо­гат­ству и ле­по­ти па­ла­те ни­су све­до­чи­ли са­мо ње­ни са­вре­ме­ни­ци не­го су се и по­то­њи пут­ни­ци и пу­то­пи­сци, ко­ји су про­ла­зи­ли овим кра­је­ви­ма ду­го вре­ме­на по­сле про­па­сти древ­ног гра­да, ди­ви­ли, ка­ко је за­пи­сао Мар­ко Ан­то­ни­је Пи­га­фе­та, „мар­кант­ним ру­ше­ви­на­ма пре­кра­сне гра­ђе­ви­не”. Исто­ри­ја бе­ле­жи да су у па­ла­ти бо­ра­ви­ли чу­ве­ни им­пе­ра­то­ри по­пут Ди­о­кле­ци­ја­на, Га­ле­ри­ја, Ли­ци­ни­ја, Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког и ње­го­вих си­но­ва Кон­стан­са, Кон­стан­ти­на Дру­гог и Кон­стан­ци­ја Дру­гог, за­тим Ју­ли­ја Апо­ста­та, Ва­лен­ти­ни­ја­на, Ва­ленса, Гра­ци­ја­на и Те­о­до­си­ја. Моћ­ни и углед­ни Сир­ми­јум је био град у ко­ме су ро­ђе­на ше­сто­ри­ца рим­ских им­пе­ра­то­ра: Де­ци­је Тра­јан, Ауре­ли­јан, Проб, Мак­си­ми­јан Хер­ку­ли­је, Кон­стан­ци­је Дру­ги и Гра­ци­јан. Нај­по­зна­ти­ја и за ту­ри­сте је нај­ин­те­ре­сант­ни­ја цар­ска па­ла­та.

– Сир­ми­јум­ска цар­ска па­ла­та је би­ла пра­во­у­га­о­не осно­ве и у ње­ном сре­ди­шту се на­ла­зи­ло про­стра­но цен­трал­но дво­ри­ште. От­кри­ве­ни су ма­сив­ни ан­тич­ки зи­до­ви, де­ло­ви система за цен­трал­но гре­ја­ње, мо­за­ич­ки по­до­ви по­вр­ши­не око 350 ме­та­ра ква­драт­них с ге­о­ме­триј­ским ор­на­мен­ти­ма, фраг­мен­ти фре­са­ка с флоралним мо­ти­ви­ма, пло­чи­це ра­зно­бој­ног мермера, оста­ци ка­на­ли­за­ци­о­не и во­до­вод­не мре­же, као и дру­ги пред­ме­ти ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре. От­кри­ће гран­ди­о­зног цир­ку­са – хи­по­дро­ма, ко­ји се са се­вер­не и се­ве­ро­и­сточ­не стра­не на­сла­њао на па­ла­ту и из чи­је се све­ча­не ло­же цар ука­зи­вао на­ро­ду, не­дво­сми­сле­но је по­твр­ди­ло раз­ме­ре и из­у­зе­тан зна­чај це­лог ком­плек­са. На­кнад­не мно­го­број­не адап­та­ци­је и до­град­ње, ви­дљи­ве у осно­ви па­ла­те, ука­зу­ју на њен дуг и бу­ран жи­вот у по­след­њим ве­ко­ви­ма ан­тич­ког Сир­ми­ју­ма – ис­ти­че Је­сре­ти­ће­ва.