Сезона антихероја

Свет је данас пун зла. Ни мањег села ни више злочина у енглеској серији „Убиства у Мидсомеру“ (ТВ Ентер, Халмарк). Реч је, само, о класичној криминалистичкој серији чији аутори покушавају да је, чак, учине забавном и духовитом, што се не би могло рећи за „Живот на Марсу“ (ТВ Б 92), серији истог жанра из Велике Британије која је прави кошмар и у којој се не зна коме је горе а ко је лошији, полицајци или они који су номинално криминалци. Истражитељи из Њујорка (из Мајамија или било ког другог града у САД – сваке сезоне се мења место као позорница злочина) у истоименој америчкој серији (РТС), до танчина мучно и непријатно, преврћу и сецирају лешеве у настојању да утврде околности под којима се догодило неко монструозно убиство. По сличном сценарију формирају се и епизоде крими-серије „Место злочина“. Све то прати много крви, морбидне сцене, перверзија и насиље, као и галерија проблематичних, поремећених личности за које се најблаже може рећи да су антихероји.

Тренду глорификовања негативаца као да нема краја. У играној, драмској продукцији, телевизија непрестано производи порочне јунаке или антијунаке. Бити паметан, добар, племенит, дружељубив, храбар, духовит, тежити исправљању неправди, искрено волети – бити „фаца“ онако како су некад грађени хероји на филму и телевизију, постало је демодирано и превазиђено. Потиснуто је под навалом, можда, потребе да се покаже како је свет изврнут наопако, како се више не зна ко је жртва а ко мучитељ.

Ликови из бојанке. – Мучени и мучитељи, тирани и тиранисани, жртве перверзија и перверзњаци… Цинични, револтирани, похлепни, лакоми, бесрамни, простачки и перфидни гадови… Каубоји у белим кошуљама и чистим прслуцима са новим шеширима из „Бонанце“ су (ТВ Метрополис) као из бојанке у односу на прљаве, масне и опаке освајаче дивљег Запада, којима је убити човека као клепити муву, у „Дедвуду“ (ТВ Б 92). Антихероји су појели класичне хероје које је годинама фабриковао Холивуд.

Коме се допада садистички расположен, незгодан и осоран др Грег Хаус у серији „Др Хаус“, чија се радња збива у болници. А шта тек рећи за ону двојицу пластичних хирурга у америчкој серији „Режи ме“ (ТВ Б 92). Епизоде су рашомонске. Ту се не зна ко је коме муж, а ко жена, чија су деца, а о пацијентима да се не говори. Њима се ваде бубрези, мењају лични описи и раде друге пластичне операције уместо рећи добар дан. Морбидно и неморално, преко граница прихватљивог. Кристијан и Шон, два друга са студија и партнери у послу наизменично преузимају улогу доктор Џекила и мистер Хајд у надреалистичкој обради. То се не може препричати колико је запетљано, изопачено и ишчашено.

Од љубоморне Алексис до очајних домаћица. – У пионирском добу телевизије, већ према жанровима, сценаристички тимови радили су на развијању различитих типова, са којима су гледаоци могли да се идентификују, укључујући и понеку „црну овцу“ чија је превасходна улога била да разбије монотонију или евентуалну идилу, а својом посебношћу још више истакне узвишеност осталих ликова. Присутност негативаца била је у функцији стварања реалног оквира, атмосфере и узбуђења. Тако се родила једна од најомиљенијих ТВ злотворки, Алексис у високобуџетној сапуници „Династија“. Поред ње, остали ликови добијали су оправдање за своје поступке, ауру моралних, скоро беспрекорних људи.

Од љубоморне Алексис пут је водио до сплеткама и лажима отрованих анорексичних лепотица у „Очајним домаћицама“ где скоро нико није чист и непорочан. И даље, до врхунски комбинованих ТВ серија као што је „Штета“ (коју наша публика још није видела, што не значи да неће) у којој главна јунакиња – адвокат (игра је Глен Клоуз) не бира средства да дође до циља, да победи. Серија је награђена на фестивалу у Бијарицу.

Ера тоталних антихероја зачета је у Америци средином деведесетих година прошлог века под окриљем кабловских мрежа које су хтеле да „реновирају“ драмску продукцију и да „оригиналним приступом“ привуку публику. Пошло се од процене да гледаоце све мање привлаче позитивци, да је не држе у стању напетости и ишчекивања. Деловали су наивно. Сценаристима је наложено да нађу модел реалистичнијих и шокантнијих серија.

Према жанровима, негативци као носиоци заплета груписали су се у садржајима који су постигли широку популарност као што су „Сопрано“ (мафија), „Оз“ (затвор), чији је изданак култно „Бекство из затвора“. Пре двадесет година публика је у „Звезданим стазама“ навијала за Скајволкера. Сада више воли Дарк Ведора. На сцени су ликови из сенке који хране телестварност, а они који пристају на тај избор тврде да је ближе животу обожавати – омражене и зле. Они су ефикаснији. Парадоксално, зар не. Понадајмо се да је то само ТВ мода која ће проћи. Да се фикција, заиста, неће претворити у стварност.