Пуца канализација на Копаонику
Копаоник – Протекле зимске сезоне гости на Копаонику су, због присуства смрада, запушеног носа пролазили покрај локације зване „Бели меда”, у самом туристичком центру на Копаонику. На исти начин штитили су се и скијаши док чекају на на успињачу скијалишта „Сунчана долина”. Шта је било, о каквом је еколошком инциденту реч питамо Радомира Јаћовића, директора јавног комуналног предузећа у Рашки, у чијој су надлежности и комуналије на Копаонику?
– У првом случају неко је неовлашћено прикључио радничке контејнере покрај градилишта такозваног арапског хотела на стару канализациону цев и она је процурила. То смо недавно санирали, али други проблем је озбиљнији: неко од градитеља је на простор изнад канализационог колектора одлагао грађевински отпад, значи земљу, камен, бетонски шут... И, под тим притиском цев је пукла па се канализација излива. Да би то поправили морају да раде грађевинске машине, али не смемо док од надлежне установе не добијемо потврду да ли у дубини земље нема експлозивних направа од бомбардовања. То испитивање ће ускоро почети па ћемо онда радити на санирању поменутог оштећења канализације – објашњава Јаћовић.
На овој планини, у нашем најпознатијем скијалишту рашчанско комунално предузеће има скоро две хиљаде корисника. Али, такорећи, из дана у дан све их је више док је канализациона мрежа престара па су и цеви преуске и ломне.
– У шали речено, довољне су тек за прање зуба у време када је на планини „шпиц” сезоне, када ту борави и до тридесет хиљада гостију. Неопходни су дупло шири колектори, промера најмање 400 милиметара. То важи за центар туристичког насеља, а што се тиче викенд насеља „Треска”, где постоји око две хиљаде објеката и где се, такође, увелико гради ту канализације и нема. Него власници и даље копају септичке јаме, често у близини извора и бунара пошто тамо нема ни водоводне мреже и то је заиста опасна еколошка претња – додаје директор Јаћовић.
У наставку разговора са њим дознајемо и да се канализациони отпад из центра туристичког насеља одавно не пречишћава. Постројење које је купљено и монтирано осамдесетих година радило је само једну зимску сезону, а онда се покварило и тек тада је утврђено да није за тако ниске температуре. Стога, сав канализациони отпад одлази у Репушки поток, па даље низ копаоничке падине, у друге потоке и реке.
– Ми годинама бележимо сваки еколошки инцидент на простору Националног парка Копаоник. На то, и усмено и писмено, упозоравамо надлежне и локалне и државне органе, али се стање не поправља. Било је, истина, планова да се уради примерена канализациона мрежа, говорило се и о суми од око 17 милиона евра из фондова ЕУ, али од тога још нема ништа – каже Бојан Миловановић, директор Националног парка Копаоник.
О плану и програму изградње нове и водоводне и канализационе мреже на Копаонику причао нам је и директор Радомир Јаћовић:
– Ево, баш пре две недеље добили смо од Министарства за привреду седам милиона динара за израду пројекта за обе инфраструктурне мреже. Јер, воде има довољно из река, то јест савремене фабрике за пречишћавање, али су цеви старе, од азбеста су и из времена „Генекса”. Зато онолико колико корисницима испоручимо толико има и губитака, исцури у земљу. Често не знамо ни где цури, јер нема геодетског снимка мреже. Поменути пројекат ћемо брзо урадити, али да би се реализовао за нову канализацију потребно је две, три године, а за водовод можда и деценију. Новца за то нема Рашка па је неопходна помоћ државе – закључује Јаћовић.
Не чекајући све то примећујемо да најмање двадесетак власника нових вила и хотела буше планину и воду из дубине земље и до стотинак метара уз помоћ пумпи користе само за своје објекте.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
