Стваралаштво не трпи наметнуте истине
Учесници другог по реду међународног скупа „Београдски контрапункт”, који је током протекла два дана био одржан у Југословенској кинотеци, по замисли Министарства културе и информисања, и у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, потписали су документ назван „Београдска изјава”, као подстицај развоју аутентичних култура и противљење светској индустрији забаве.
Џанг Кангканг (Кина), Гунар Кваран (Исланд, Норвешка), Јуриј Пољаков (Русија), Дејвид Хомел (Канада), Франсиско Лопез Сача (Куба), и домаћини Емир Кустурица и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, потписали су следећи текст:
„Велики српски писац који је живео у овоме граду, нобеловац Иво Андрић, указао је, у једној важној прилици, на то да је у послу којем је посветио живот садржана права историја човечанства. Култура зна да истина о човеку и о времену нема само једну страну. Култура не осуђује, нарочито не срачунато и на слепо, него настоји да разуме. Данас, вртлог високотехнологизоване епохе потискује на маргину некада неспорне културне тежње. Заоштравају се односи међу народима, а поравнава културно обиље света. Разарања су физичка и духовна, а носиоци моћи своје интересе потурају као неупитне вредности.”
Потписници овогодишње „Београдске изјаве” били су сложни и у вези са тим да стваралаштво не трпи наметнуте истине, а да савремени површни стил живота претвара целовиту античку и просветитељску визију човека у једнодимензионално биће. Због тога су подржали културу као израз запитаности и одговорности, као свесност о томе да свет не почиње од јуче, нити да ће трајати само за време нашег живота. Да сваки дијалог међу људима чини корак у смеру освешћења, и да је овај сусрет у Београду искорак ка томе.
Пре потписивања овог документа одржана је завршна трибина, чија је тема био однос нових технологија и глобализације. Један од најважнијих закључака претходне сесије био је тај да глобална или светска култура не постоји, већ да је пре реч о збиру, мозаику повесних култура. Другога дана, учесници у разговору били су сагласни у томе да технологија отима човеку простор за лични развој, да је корисна уколико се разумно употребљава, али да не може да замени теоријска разматрања, уметност и науку.
Џанг Кангканг описала је да је у Кини развијен начин плаћања свих рачуна преко јединствене мреже, при чему ношење новца излази из употребе. Све то, по њеним речима, утиче на свакодневне навике људи.
Дејвид Хомел напоменуо је то да су данас најзанимљивије културе по бројности мањих народа, да су скандинавски крими романи освојили свет, и да је и сам тешко одолео том изазову. По његовим речима, отпор владавини технологије налази се у човековој страсти ка добро испричаним причама, да је читање истоветан поступак, било да је поглед усмерен ка екрану или књизи.
Гунар Кваран указао је на важност тога да владе држава спознају колико је култура важна, и да је подстичу. Као добар пример државне подршке уметности навео је Норвешку, која је своје ствараоце учинила светски познатим. Емир Кустурица закључио је да нема те технологије коју човек не би успео да окрене против себе и да су лажна слобода и фрагментарна филмска свест са различитих екрана штетне за дух исто као и ГМО исхрана за тело.
Слично томе, Владан Вукосављевић приметио је да је знање које не ради у циљу етике штетно и беспотребно. Јуриј Пољаков оценио је да је неприхватљиво то што због секс скандала ове године неће бити додељена Нобелова награда, коју у Русији у шали зову „Нобеловка”, а да у прилог опште осредњости и подражавања у стваралаштву говори и компјутеризација ауторског језика. Франсиско Лопез Сача признао је технологији допринос у развоју људског друштва, онако како је то Стенли Кјубрик описао у филму „2001: Одисеја у свемиру”, али да је највећи таленат човека љубав, како је то рекао Толстој.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
