Коме сметају вишејезичне табле
Зрењанин – Већ дуже време на подручју Зрењанина спорне су табле са натписима места на улазу у град и нека села. Ова обележја су запела за око јер су исписана на различитим језицима што прописи дозвољавају с обзиром на вишенационални састав становништва. То је изгледа добродошло странкама и невладиним организацијама и удружењима грађана да привлаче чланове и симпатизере. Па и мањинским институцијама да се намећу грађанима и оправдавају своје постојање.
Кад је својевремено закон омогућио да се на таблама истакну и називи на језицима мањинских заједница та пракса се одмах применила и на подручју Зрењанина. Поред српског, насеља су „именована” и на мађарском, румунском и словачком, с тим што је Национални савет Мађара одлучио да се највећи банатски град за овај народ зове „Нађбечкерек”. Кад су ти називи стављени на табле, временом су ноћу прецртавани. Поред тога на таблама је додавано и име „Петровград”, име које је град на Бегеју званично носио од 1935. до 1946. године.
„Ако Мађари зову град какао они хоће, зашто то право не би уживали Срби, говоре Зрењанинци који се представљају као патриоте и који сматрају да је већина Срба за њихову опцију.
Јуче се јавно огласили представници Лига социјалдемократа Војводине Зрењанин и рекли да најоштрије осуђују прецртавање назива места на језицима националних заједница на таблама на улазу у неколико зрењанинских села.
– На овај начин крше се законска права националних мањина на службену употребу језика и писма – подсетили су чланови ЛСВ.Лигаши су прецизирали да је за све најодговорнија локална власт јер се није, на адекватан начин позабавила овим проблемом, односно предузела мере да се пронађу починиоци. – Они су чак дозволили да тако прешкрабане табле стоје већ неколико месеци – наглашавају лигаши.
– Према важећим прописима називи свих насељених места на територији града Зрењанина морају бити исписани поред српског и на мађарском, словачком и румунском језику, у складу са њиховим традицијама и правописом. Традиционалне мањинске називе утврђују савети националних мањина – каже политиколог Мирослав Самарџић који се дуго бави међуетничким односима у Војводини. Према његовим речима Мађарски национални савет утврдио је традиционалне називе не само оних насељених места у којима Мађари чине већину, или знатан део становништва, него и за она насеља у којима не живе, или чак никад нису живели. Мађари чине око 13 одсто становништва Зрењанина. Национални савети Словака и Румуна, чији језици су такође у службеној употреби на целој територији Зрењанина, утврдили су традиционалне називе само за она места у којима живе припадници ових националности.
– У Војводини не постоји само већински, српски национализам, постоје и мањински национализми – закључује Самарџић.
Најгласнији заговорник идеје да се Зрењанину врати некадашње име, Удружење „Петровград” износи умирујући став.
– Ми се залажемо да сви грађани наше средине имају једнака права и обавезе, без обзира на националну, верску, полну или било коју другу припадност. Поносни смо што се у нашем граду негују различитости и што имамо националне заједнице. У више наврата имали смо прилику да чујемо од највиших представника држава, Мађарске, Словачке и других, да је Србија најбољи пример за Европску унију, како се треба бринути о националним мањинама. Удружење „Петровград” осуђује прецртавање назива места на језицима националних мањина на таблама на улазу у неколико насељених места, као и било какво цртање и шарање по објектима у граду. Позивамо учеснике у јавном дијалогу да не користе поступања појединаца за сакупљање јефтиних политичких поена– рекао је за „Политику” Будимир Јовановић, председник удружења „Петровград”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
