Од Вилиног Луга до Црне Траве
Црна Трава – Општина Црна Трава, на југу Србије, својим природним лепотама, чистим ваздухом и гостољубивим домаћинима одушевљава сваког путника-намерника. Нажалост, овај живописни крајолик убрзано нестаје. Има села у којима живи тек по неколико старина, а пре неколико година у целој општини није рођено ниједно дете. Сиромаштво и старост друже се са тишином, јер има насеља у којима одавно није било свадбених весеља, а плач новорођенчета није се чуо деценијама.
Непосредно после Другог светског рата, 1948. године, Црна Трава је имала 13.614 становника, 1953. године евидентирано је 12.902, а 1971. пописана су 9.672 житеља. Од тада почиње демографски суноврат. Према подацима из 2016. године евидентирано је 1.339, а рачуна се да ће на крају ове године бити само 1.228 становника.
После Другог светског рата Црна Трава је постала највеће миграционо подручје у Србији. Црнотравци су се селили најпре у моравска села, а затим у све крајеве. Данас их највише има у Београду, Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Смедереву. Прва послератна исељавања везују се за колонизацију у Војводини. Сматра се, ипак, да су највећи кривци за напуштање завичаја – грађевинци који су куповали плацеве и градили куће у местима у којима раде, а градили су широм бивше Југославије. То је делом и одговор на питање зашто су Црнотравци изградили све друге крајеве осим свог. Становништво је овде опстајало углавном захваљујући женама, јер су мушкарци претежно били ван куће, у печалби.
Споменик Црнотравки, мајци, борцу и прегаоцу, рад суботичког вајара Саве Халугина, откривен је 4. јула 1983. године испред хотела „Вилин луг”, на ушћу Власине и Чемерчице у Црној Трави, као признање женама Црне Траве које су поднеле велики терет у очувању куће и породице у одсуству својих мужева грађевинаца, који су расути по градовима и селима Србије градили неко боље сутра.
Када је пре неколико година Расим Љајић, тадашњи министар рада и социјалне политике, посетио Црну Траву, казао је да је потребна хитна помоћ државе како би економски опстала. „Обишао сам скоро целу Србију, али нешто слично нисам видео као у Црној Трави. Ако се хитно не реагује, за неколико година простор ће бити испражњен од људи”, рекао је тада министар Љајић.
Црна Трава деценијама је истинска „колевка српског неимарства” и у овдашњој Техничкој школи изучавало се грађевинарство, али је сада много веће интересовање за економију и право. Дугогодишњи председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић каже да нема значајнијег објекта у Србији који нису градили управо црнотравски неимари, образовани у овдашњој Техничкој школи.
Легенда о црнотравским неимарима почиње с првим печалбарима из овог места и тесно је повезана са свим генерацијама Техничке школе „Милентије Поповић”. Следећи неимарску традицију, из колевке грађевинарства израсла је једна од најсавременијих школа на територији Србије за школовање кадрова из области грађевинарства, која представља архитектонску целину са комплетним садржајем.
Корени ове школе датирају из 1919. године, када је и отпочела са радом са првим ученицима, који су се школовали у оквиру каменорезачког курса. У Техничкој школи са домом ученика „Милентије Поповић” у Црној Трави прошле године средствима Европске уније и владе Швајцарске комплетно је замењена столарија и реконструисана котларница која греје целу зграду. Овом инвестицијом, вредном 114.000 евра, створени су бољи услови за учење и становање за 185 ученица и ученика из разних крајева Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


