Вође НДХ још станују у Мостару
Од нашег сталног дописника
Бањалука – И мада хрватске политичке партије многи виде као најгорљивије заговорнике европејства у БиХ, градским властима у Мостару, које предводи ХДЗ БиХ, већ четврт века не полази за руком да преименују улице којима су имена наденута по некадашњим предводницима Независне државе Хрватске и усташког, нацистичког покрета.
Град на Неретви важио је за симбол преплитања култура, са снажним српским печатом, али и антифашистичким тековинама, али никако да се реши непристојног баласта упркос многим апелима да се то уради. Разлози због којих имена градских улица западног дела Мостара – именоване по вођама НДХ почетком деведесетих у време постојања Херцег Босне – још нису избрисана са градске мапе нису једноставни јер у том граду већ целу деценију нема избора.
Део разлога се, како поједини коментаришу, можда крије и у нефункционалној администрацији, иако то по многима не може бити ваљано оправдање да град Алексе Шантића и даље на уличним таблама носи имена по аутору расних закона у НДХ Мили Будаку, или команданту „Црне легије” Јури Францетићу, кардиналу Алојзију Степинцу, те војним командантима и министрима у НДХ Анти Вокићу и Младену Лорковићу...
Последњи пример који је медијима пре неки дан запао за око у вези са праксом којом мостарске власти тешко могу да се поносе јесте локација за смештај Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ у граду на Неретви. Она ће, наиме, бити смештена у Улици блајбурших жртава. И сам Блајбург неретко је место сусрета различитог тумачења историје, јер постоји уверење да део хрватске јавности истицањем страдања у Блајбургу оправдава и велича усташки режим и злодела која су почињена, посебно јер међу осталим народима влада снажно уверење да, најпре Загреб, није ваљано осудио и суочио се са злоделима оних који су се доминантно налазили у блајбуршкој колони.
Било је у више наврата и покушаја, као и захтева парламентараца из Сарајева, уметника и градских удружења, да се неумесни прекрштени називи избришу из градских улица Мостара. Почетком године непознатим особама је прекипело, па су скинули плочу са натписом „Улица Миле Будака”. У једном од ранијих покушаја преименовања хрватске су партије изражавале опредељење да се називи промене, али су бошњачке партије мислиле да је време за свеобухватну измену назива улица. Па су спорне табле, коментарисало се, ипак остале на улицама једног од најлепших градова у овом делу Европе, а некадашња Шантићева улица у западном делу града носи назив по Мили Будаку, док је други део улице задржао стари назив.
И мада поједини медији и социолози повремено поставе питање назива и преименовања улица у целој БиХ, као и региону, стављајући такве потезе у контекст индоктринације, једностраног тумачења и парцијалног представљања историје, најчешће замерке ипак се упућују најистакнутијим примерима у Мостару и понегде у Хрватској, па се у том светлу раније јавно постављало питање како би то изгледало када би се неки град „дичио” улицама Адолфу Хитлеру или Анти Павелићу.
Интересовање је не тако давно изазвао и назив школе „Мустафа Бусулаџић” у Сарајеву, именоване по симпатизеру усташа, против чега се побунила и држава Израел, мада су поједини гласови међу Бошњацима из Сарајева тврдили како нема доказа да је овај некадашњи припадник Младих муслимана уистину био следбеник фашиста.
На седници кантоналне скупштине на којој је почетком марта одлука о именовању те школе стављена ван снаге, чуло се од парламентараца да је Бусулаџић несумњиво био следбеник Хитлера, Мусолинија и декларисани фашиста, као што се с друге стране могло чути и то да је реч о „класичној исламофобији” па је спорно само Бусулаџићево муслиманско име јер нема доказа за тврдње о његовој припадности нацистичкој идеологији, па су разлог за укидање одлуке углавном налазили у нотама Израела и прекорима САД.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
