Судбина легендарног заводника
Опера „Дон Ђовани” стоји, раме уз раме, с ремек-делима Волфганга Амадеуса Моцарта, попут „Фигарове женидбе”, „Чаробне фруле” и „Тако чине све”, па је за сваки театар у свету ствар престижа да на свом репертоару има бар једно велико дело вундеркинда из Салцбурга. После 230 година од настанка, за ово дело на синоћној премијери у „Комбанк дворани” тражило се место више.
Нестрпљиво ишчекујући оперу која ће бити одиграна на новим даскама, љубитељи класике дискутовали су о томе како ће једно овакво дело, завршено давне 1787. године, изгледати у модерно уређеном простору.
– Први пут гледам оперу ван националног театра. Он има неку своју чар, али једва чекам да видим и чујем како звучи представа у потпуно другачијој дворани – рекла је шездесеттрогодишња суграђанка Милена Тешић.
Радња ове опере у два чина пуна је двосмислености – не само текстуалних, него и музичких. Она се одвија око Дон Ђованијевог односа са три жене – Дона Аном, Дона Елвиром и Церлином. Уз помоћ слуге Лепорела, он иде из једног у друго освајање.

Легенда о заводнику који је био фаталан за даме свог времена, али и за самог себе, био је инспирација Молијеру, Бајрону, Камију. У односу на друге Моцартове опере ова има знатно већу емоционалну тежину и озбиљност. Ово је једна од његових последњих опера, писана у доба када је имао доста животних проблема и, наравно, носи печат његових расположења.
Окупљени око Да Понтовог заплета о страсти освети, пркосу и казни, части и понижењу, чланове Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички” предводио је маестро Грегори Букалтер, диригент Метрополитен опере из Њујорка.
На сцени су заблистали првакиња опере Народног позоришта примадона Јасмина Трумбеташ-Петровић, Драгољуб Бајић, Стеван Каранац, Мирослав Марковски, Марко Пантелић, али и светски познати уметници Џонгтао Ли, Ванже Жанг, Жанг Жанг, Јуксјуан Чи, Мињон Хао.
Режија је поверена младом редитељу Александру Николићу, који је предводио креативни тим и испричао Моцартову оперу по трећи пут. Изгледа да сумњичаве гледаоце сценографија и опера у новој сали уопште нису разочарали. Сви су задовољно одшетали у смирај суботње вечери, сумирајући утиске о ремек-делу највећег композитора епохе класицизма.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


