Цртежи човека тишине

– Бранко Миљуш је био човек тишине, веома затворен. Волео је да ћути, али је с друге стране имао изванредан смисао за хумор. А цртао је свакодневно и пасионирано у раним јутарњим часовима. Насупрот тој ћутњи у његовим цртежима можете запазити велику ведрину. Његове слике, такође, привлаче пажњу свих, на њима као да је све у покрету. Свуда са собом носио је блок и цртао све што би оставило утисак на њега. Много смо путовали и са тих путовања је утиске смештао у своје блокове. Трудила сам се да поштујем његову слободу, потребу за тишином, а уживала сам у моментима када се отварао, мада су они били ретки. Сада, после шест година од кад је Бранко Миљуш отишао, идемо у сусрет изложби која ће представити само један мали део његовог цртачког опуса, који чини 55 свезака насталих од 1984. до после 2000. године. Цртежи су урађени тушем, црно-бели су и неће бити под стаклом, тако да ће се посетиоци директно сусрести с њима.

Сазнајемо од наше саговорнице да је уметник имао велику ретроспективу 1992. године у Музеју савремене уметности на Ушћу. Тада је изложио доста цртежа у боји урађених дрвеним бојицама и неко је тада украо један од радова. Неком другом приликом са пута је донео читав блок обојених цртежа које је опет неко украо из његових кола. Толико је био повређен после тога да је престао да црта бојама и окренуо се раду тушем.

– Бранко је љубоморно чувао своје цртеже и тешко се одвајао и од слика. Оног тренутка кад узме оловку он је, као да хвата ваздух, пажљиво, нежно приступао раду. Пропутовали смо читаву Грчку, Далеки исток, посебно Јапан. Урадио је велики мозаик у центру града на Теразијама и уградио у њега Луфтханзину птицу, заузврат нам је ова компанија дала карте за обилазак Далеког истока. На Балију је цртао непрекидно и куповао чудне скулптурице за своју колекцију. Својевремено је излагао и у Зимбабвеу, упознао је Нелсона Менделу, био добро прихваћен. Бранко Миљуш је био велики путник. Последњих година желео је да продамо нешто имовине и да путујемо по свету, али његово здравље и обавезе то нису допустили. Уживао је и у Теодорином таленту, кад је имала две године, доносио јој је материјал за цртање, а у његовим блоковима има још увек њених дечјих цртежа.

Весна Миљуш нам каже да највише воли Бранкове цртеже и слике, он је на њима стварао осећај светла и тај однос светла и таме давао је његовим делима живост.

– Сликао је природу, људски лик, тело – Давида и женско тело, птице, морски предео. Његов опус био је обиман. Било му је жао што никада није одржао изложбу у Улусовој галерији и Културном центру Београда. Имао је лепо мишљење о својим колегама, а као професор је о својим студентима имао речи хвале. Биљани Ђурђевић је као студенту куповао велика платна да она своје огромне формате реализује – објашњава уметникова супруга.

Бранко Миљуш је био аутор оптимиста, стварао је радосну уметност, уживајући у ликовности, како истичу зналци. Стварајући поручивао је да је задатак уметника да креира афирмативно, истражује и представља лепоту и поетичност.

Миљуш је дипломирао на београдској академији у класи Недељка Гвозденовића, а постдипломске студије је завршио на графичком одсеку у класи Бошка Карановића 1961. Као стипендиста француске владе специјализовао је графику, у атељеу Готарда Џонија Фридлендера у Паризу, 1962/1963. године. Награду „Политике” добио је 1963. Од седамдесетих година прошлог века радио је као педагог на ФЛУ, а био је и у својству декана у овој установи од 1996. до 1998. Био је присутан на домаћој ликовној сцени од 1955. до 2012. године, излагао је на 70 самосталних изложби и на око 360 колективних у земљи и свету. Његова дела налазе се у најпознатијим музејима, почев од Националне галерије у Паризу и Лондону, Албертине у Бечу, Конгресне библиотеке у Вашингтону, колекције музејског комплекса царског двора у Кјоту у Јапану итд. Мозаици и мурали Бранка Миљуша изведени су у многим познатим јавним просторима Београда.