Мионица још не спава мирно

Ваљево, Мионица – Последњег дана септембра навршило се 20 година откако је разорни земљотрес магнитуде 5,6 јединица Рихтерове скале погодио мионички и ваљевски крај, наневши огромну штету стамбеним, јавним објектима и инфраструктури, срећом, без људских жртава. Епицентар је био у зони раседа Страгари-Мионица. Последице једног од пет најјачих земљотреса који су се догодили у Србији у 20. веку, ни до данас нису у потпуности отклоњене и, како ствари стоје, то се вероватно неће ни догодити.

Према подацима објављеним почетком овог миленијума, на подручју Колубарског округа било је оштећено укупно 24.185 индивидуалних објеката, од тога највише у Ваљеву (6.692) и Мионици (6.138), затим на Убу (4.957), у Љигу (3.154), Лајковцу (2.273) и Осечини (971), а укупна штета је 2002. године процењена на нешто мање од 24 милијарде динара. На основу закона о обезбеђењу средстава за отклањање последица земљотреса 1998. године утврђено је да се са 0,15 одсто опорезују све финансијске трансакције у земљи и тај новац усмери за санацију штете. Формирана је Дирекција за изградњу и развој Колубарског округа погођеног земљотресом. Средства су почела да пристижу, почелa je изградња нових кућа и реконструкција мање оштећених, обнова објеката инфраструктуре... То је трајало до краја марта 2001, када је Влада Србије одлучила да накнаду штете од земљотреса обезбеђује из републичког буџета. А она су из године у годину бивала све мања, да би закључно са 2013. годином буџетске „славине”, укључујући и ону којом се финансирала Дирекција, биле заврнуте.

Од 1998. до 2000. године саграђено је у мионичком крају двоструко више кућа него од 2000. до данас, уверен је Радиша Станковић, некадашњи социјалиста, председник општине Мионица у време када се земљотрес догодио. Променом власти вршене су накнадне процене штете, чиме се изгубило драгоцено време, укинута је могућност да људи сами граде куће уз бесплатно добијен материјал, повећана је квадратура кућа, чиме су смањене могућности да их се изгради више, наводи он.

– Много је неправди учињено, неким људима су грађене нове куће, неки нису добили ништа, неки су по два пута добијали материјал за градњу, други – ништа, неки су, поштујући прописе, порушили старе куће, а нове им нису изграђене... Дирекција је укинута, остали су нерешени проблеми – каже за „Политику” Станковић, који је, окупивши оштећене грађане, 2004. основао Удружење „Епицентар” и у више наврата надлежнима у локалу, округу и Републици упућивао бројне захтеве да се настави са градњом и надокнадом штете, јер је много шта остало незавршено. У једном од дописа, који је крајем октобра 2005. отишао на адресу тадашњег министра финансија Млађана Динкића, тражили су да се врати у примену закон о опорезивању финансијских трансакција или да се Република Србија кредитно задужи код међународних финансијских организација због обезбеђивања средстава за санацију штета од земљотреса.

Зоран Јаковљевић, грађевински инжењер, некадашњи градоначелник Ваљева, који је од 2001. до 2008. био директор Дирекције за изградњу и развој Колубарског округа погођеног земљотресом, присећа се да је порез од 0,15 одсто обезбеђивао 12-13 милијарди динара годишње, али је само десети део тих средстава усмераван преко Дирекције која је прикупљала општинске планове о изградњи.

– То је трајало неколико година, а онда се прешло на буџетско финансирање и новца је било све мање. Била је и велика борба ко ће за себе обезбедити више пара, зависно од вертикалне политичке проходности коју је имао – не крије Јаковљевић. Око 10 до 15 одсто средстава издвајано је за обнову и изградњу инфраструктуре, што је, по њему, било позитивно.

– Шанса је пропуштена те 2003. године, када смо направили програм да се у периоду од 2004. до 2007. све реши. Имали смо процењену штету, типске пројекте, квалитетне извођаче, план како и шта да урадимо. Само да је држава била спремна да у те три године издвоји потребна средства, ми бисмо све завршили – тврди.

Мионица је извукла „дебљи крај” и кад је реч о земљотресу и кад је реч о накнади штете од те елементарне непогоде, уверен је актуелни председник општине Бобан Јанковић који за „Политику” каже да је на територији ове локалне самоуправе остало незавршено око 700 кућа.

– Учињена је неправда на почетку, када је седиште Дирекције смештено у Ваљево, а не у Мионицу, где је био епицентар земљотреса. Осим тога, град Ваљево је укњижио као своје власништво зграду Дирекције, иако је она припадала свим општинама Колубарског округа – наводи Јанковић. Он истиче да садашње руководство Мионице трпи последице нечега за шта не сноси одговорност. Каже да нема дана да им се не јави неко од оштећених грађана коме није надокнађена штета од земљотреса, док су другима, опет, истим поводом прављене куће чак и у Земуну, Београду, по Војводини... Недавно је, прича Јанковић, човек из села Маљевић, на основу извршне пресуде због лоше изведених радова на кући оштећеној земљотресом, општинску касу „олакшао” за 18,5 милиона динара! Много новца је „прошло” кроз Мионицу и завршило на другим странама, пуно тога је већ застарело и ствари се не могу променити, а многи и беже од тога, закључује председник општине.

И две деценије после мионичког земљотреса „потреси” још трају.