Поникве удружиле ужички регион

Ужице – Ко је мислио да су, санирањем писте, послови на оспособљавању аеродрома Поникве за цивилни саобраћај у највећој мери одрађени, био је у заблуди. Јер, налази експертског тима, који на овој ваздушној луци ради у оквиру пројекта ЕУ (о чему смо својевремено први известили) – показали су да предстоји мноштво важнијих и обимнијих подухвата, уз повелика улагања. Укупан трошак за ново лице Поникава, за којим вапи туризам овог краја, може достићи и двадесетак милиона евра, будући да су намере амбициозне и европским стандардима уоквирене.

– Стручњаци из Словеније и са београдског Саобраћајног факултета, у сарадњи са Регионалном привредном комором, а на основу извештаја инспекције Директората цивилног ваздухопловства Србије о стању аеродрома, урадили су процену потреба, у форми прединвестиционог документа – објашњава за "Политику" Саша Савић из ужичке Регионалне привредне коморе, иначе вођа пројекта на аеродрому. – Једино што сада може да се искористи јесу писта и контролни торањ. Све остало ваља набавити да би аеродром могао да ради по светским стандардима. Потребна су улагања од 18,9 милиона евра (не рачунајући послове пиротехничког санирања ширег аеродромског комплекса). Највеће ставке су: сређивање полетно-слетне стазе, набавка навигационе опреме, светлосног система, комплетирање метеоролошког система, трошкови грађевинских радова (ограде, сервисног и ватрогасног пута), водоснабдевање објеката, канализација, трафо-станица, набавка возила за зимско одржавање писте, прихват и опрема авиона и друго.

Савић додаје да ће се веома брзо израдити економска анализа оправданости улагања у аеродром, која треба да покаже како би се покретање Поникава за цивилне летове одразило на привреду региона. Намера је да експертски тим, већ наредног месеца, ову анализу представи свим председницима општина ужичког региона и заинтересованим предузећима. Јасно је да савремени туризам није могуће замислити без аеродрома, а регион би имао користи и за брз извоз пољопривредних производа, производа обојене металургије и других.

Трошак за овај аеродром је, дакле, преголем да би га саме понеле нејаке општине ужичког краја. Оне су, ипак, подухват схватиле као приоритетан и решиле да се удруже како би лакше стигле до модерне ваздушне луке. Њихове очи упрте су у државу, заправо у Национални инвестициони план за 2008, за који се пројектима управо конкурише.

– Десет општина овог региона конкурисаће заједнички код НИП-а за аеродром Поникве, као кључни овдашњи регионални пројекат – каже за наш лист Немања Нешић, општински координатор за локални економски развој у Ужицу. – Сматра се да за комплетно покретање аеродрома, који би имао "А" лиценцу, дакле да на њега слећу сви ваздухоплови па и највећи, ваља обезбедити 21 милион евра. Посебно је у овом тренутку важно да влада донесе одлуку о томе шта будуће привредно друштво које ће управљати аеродромом може да користи, односно шта остаје војно, а шта цивилно. То је неопходно због правног оквира. Познато је да аеродром већ има правни статус мешовитог (војно-цивилног), још по одлуци Владе СРЈ из 2002, али су потребне и прецизније одреднице.

Кад је експертски тим радио свој део посла, испричано је овде и то да европска искуства показују да регион углавном увек више заради на регионалном аеродрому, него фирма која њиме управља. Помињао се пример невеликог мариборског аеродрома, за који су европске туристичке агенције и "лоу кост" авио-компаније све заинтересованије, због туризма посебно.