Ивана Вујић на челу националног театра

Влада Републике Србије на јучерашњој седници разрешила је дужности Дејана Савића, управника Народног позоришта у Београду, на лични захтев. За новог в. д. управника именована је редитељка Ивана Вујић, професор Факултета драмских уметности у Београду. То је епилог једномесечне кризе у националном театру, који сутра обележава 150 година постојања.

– Бити на челу Народног позоришта у Београду, једне од највећих институција културе, за мене је велика част, али и обавеза и задатак да будем део овог тима. Национални театар је скуп наших најбољих уметника – драмских, оперских, балетских… Верујем да је то права кућа која има моћ да оствари промену и помак у уметничком смислу и међу извођачима и међу гледаоцима – каже за „Политику” Ивана Вујић и одговара који ће јој бити први управнички кораци с обзиром на нагомилане проблеме у ансамблу:

– Не знам да је било када у позоришту било лако. Ни прављење представе није једноставна ствар. То су озбиљни послови. Наравно, моја је срећа што ћу бити окружена даровитим, способним људима, којих и те како има у националном театру. Јако је важно да кућа почне да ради нормално, да се људи врате својим улогама, даровима, свом развоју. Радоваћемо се сутра сви заједно свечаности Народног позоришта у Београду, које иза себе има традицију дугу 150 година. Обележавање тако важног датума наставиће се током целе године, јер ова кућа културе то заслужује. То је наша обавеза, али и част што смо део историје тако значајне институције.

Цело замешатељство у Народном позоришту у Београду почело је пре нешто више од месец дана. Тачније, после смене Жељка Хубача, в. д. директора ансамбла Драме, којем се после четири године успешног рада Дејан Савић, први човек Народног позоришта у Београду, захвалио на сарадњи, смо два дана после интервјуа објављеног у „Политици”. Овакав потез Дејана Савића наишао је на оштру реакцију културне јавности, како у земљи, тако и региону. Уметници и чланови ансамбла Драме, изражавајући свој протест због новонастале ситуације на конференцији за новинаре одржаној три дана касније, отишли су корак даље, затраживши Савићеву смену. Неколико дана касније огласили су се писмом и представници Синдиката „Синглус”, који су такође тражили Савићеву смену „због несавесног рада, бројних пропуста у пословању управника, урушавања угледа Народног позоришта”, као и због „управникових скандалозних и неистинитих иступа у медијима”, који су произвели „огромно незадовољство међу члановима синдиката и осталим запосленима Народног позоришта…”, а затим 8. новембра одржали и штрајк упозорења, будући да Дејан Савић у наведеном року није поднео оставку на место управника националног театра. Чланови „Синглуса” најавили су нови штрајк, који је требало да почне 22. новембра, на дан када национални театар обележава век и по постојања. Пред крај прошле седмице Александар Гаталица поднео је оставку на место председника Управног одбора Народног позоришта у Београду, а пре два дана писмом се огласио и оркестар Опере Народног позоришта у Београду, са намером да скрене пажњу јавности на проблеме са којима се сусреће у свакодневном раду дуже од десет година.

Кроз дуговечност Народног позоришта исписана је и историја српског народа. Одолевајући бурним историјским догађајима, Народно позориште у Београду, на чијем су челу били Јован Ђорђевић, Ђорђе Милетић, Бранислав Нушић, Милан Грол, Милан Предић, одолева зубу времена 150 година.

После више покушаја, још од 1842, да се у Београду оснује стално професионално позориште, 1868. основано је Народно позориште у Београду. Прва представа, „Ђурађ Бранковић” Кароља Оберњака, одржана је, по новом календару, 22. новембра 1868. у гостионици „Код енглеске краљице”, која је следећих годину дана била привремени дом Народног позоришта. По оснивању Народног позоришта, кнез Михаило Обреновић и Државни савет одређују нову локацију за позоришну зграду: бивши турски плац код Стамбол-капије. Кнез обнавља и давање прилога, сам приложивши пет хиљада дуката. Нажалост, није дочекао почетак радова, јер је убијен 3. јуна 1868. године, па је камен темељац поставио кнез Милан. У пролеће 1868. организована је лицитација за извођење радова, а посао је добио Е. Штајнлехнер. Градња је изведена веома брзо. Земљани радови почели су 29. маја, а камен темељац положен је 18. августа 1868. године.

Здање националног театра стављено је под кров већ јануара 1869, а прва представа у новом здању, у сали која је имала 800 места, одржана је 30. октобра, по старом календару, исте године.