Српско искуство у југословенској заједници

Краљ Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. То је један од најзначајнијих датума у историји ова три народа.

„Политика” и Институт за савремену историју су тим поводом организовали округли сто на коме су историчари, професор Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, Бојан Димитријевић, научни саветник, и Владимир Петровић, виши научни сарадник овог института, изнели своја виђења југословенског пројекта, а пре свега последица који је он имао по српски народ.

Зашто је Србија као једина земља победница и савезница у Великом рату изабрала уједињење са Словенцима и Хрватима, а не самостални пут? Да ли је то била трагична грешка или је југословенство дало нови квалитет српском народу? Да ли су и у чему грешиле српске елите? Да ли су и други народи од почетка мислили да је државна заједница најбољи оквир за њихову егзистенцију и зашто су Србе доживљавали као баук? Када је почео распад Југославије?

Ово су само неке од тема о којима су гости „Политике” дебатовали. Разговор је водио уредник у нашем листу Слободан Кљакић, а у њему су учестовали и наши новинари Јелена Церовина и Димитрије Буквић.

Шта су уважени историчари рекли на ову тему, читајте у данашњем штампаном издању „Политике”.