Владимир Фијат је био Србин

У тексту „Овејани Србин, Владимир Фијат”, објављеном у „Политици”, у суботу, 22. децембра 2018. године, имам потребу да укажем на бар две крупне материјалне гршке које знатно доприносе стварању погрешне представе о Владимиру Фијату.

Дописница из Панчева Олга Јанковић у свом приказу књиге Владимира Фијата „Овејани Србин”, са поднасловом „Велики рат у сећањима добровољца из Баната” („Прометеј” и РТС; 2018.), књиге која је објављена уочи београдског Сајама књига (а не „последњих дана године”), у едицији „Србија 1914–1918”, наводи у поднаслову да су у питању „мемоари Румуна пореклом”. Затим, у тексту, после првог пасуса који је (несрећно) преузет из књиге, а који Фијата представља у шароликој „униформи”, у необичном цивилном оделу, јер још није задужио праву униформу, дословно каже: „То је Румун, добровољац српске војске...” Како један овејани Србин може бити Румун – питаће се читалац, с правом. И какав је то српски див-јунак са „панама” шеширом на глави, жутим ципелама са високом штиклом и краћим зеленим „модл” мантилом? „Ни војник ни грађанин, али ипак војник” – како записује Фијат.

Хајде да одагнамо недоумице – Владимир Фијат је био Србин, а не Румун, из банатског села Самош. Његов изглед је необичан јер се добровољно пријавио у српску војску првог дана мобилизације, у селу Коцељева, код Шапца. Тих првих дана рата морао је бити тако одевен, јер није добио униформу. Редовни војници су га зато и посматрали с неповерењем, а нарочито због презимена. И сам Фијат каже: „Презиме ми је причињавало многе незгоде и тешкоће. То моје презиме Фијат – не звучи српски. Под тим Фијат могу бити све, чак и Кинез, али само Србин никако. Али, ипак, ја сам овејани Србин!”

Најзад, свако ко буде прочитао књигу запазиће да му се отац звао Марко, а мајка Олимпијада и да се Фијати воде у матичним књигама Самоша од 1808. године. Зашто, на крају крајева, не веровати самом Владимиру Фијату да је Србин?

Ако Фијат каже да је овејани Србин, зашто значење речи „овејан” тражити код Вујаклије, као што то чини новинарка, кад у „Великом речнику страних речи и израза” нема такве речи – зато што је то српска, а не страна реч. Синоними су: истински прави, чист, окорео и загрижен, а не: „бандоглав, тврдоглав, задрт, својеглав...” како стоји у тексту.

Милован Лукић,

песник, приређивач књиге, Панчево

(Одговор нашег дописника објавићемо у сутрашњем броју)