Селдранова порука на Дан светског театра

Пре него што сам крочио у позориште моји учитељи су већ били тамо. Саградили су своје куће и своје поетике на остацима сопственог живота, записао је Карлос Селдран, угледни кубански редитељ, драматург, драмски педагог и универзитетски професор, у традиционалној поруци поводом обележавања Светског дана позоришта која ће бити прочитана вечерас у многим театрима широм планете.

– Када сам схватио да је мој позив и моја судбина да наставим њиховим стопама, такође сам увидео да од њих наслеђујем дирљиву и јединствену традицију: да живим у садашњости и да једино очекивање треба да ми буде да досегнем прозирност непоновљивог тренутка у којем се сусрећем с другим бићем у тами позоришта, заштићен пуком истинитошћу геста и речи која нешто открива, навео је Селдран и додао:

– Моја позоришна домовина су ти тренуци сусрета с гледаоцима који из вечери у вече долазе у нашу салу, из најразличитијих делова мог града, да би били с нама, да бисмо поделили тих неколико сати, неколико минута. Помоћу таквих, јединствених тренутака градим свој живот: престајем да будем ја, више не патим због себе и поново се рађам да бих увидео шта значи стварати позориште: проживети тренутке чисте, ефемерне истине, знати да је то што говоримо и радимо, тамо, под сценским светлом, истинито и да одражава наше најдубље и најинтимније биће. Моја позоришна земља, којој моји глумци и ја припадамо, саткана је од тих тренутака у којима заборављамо на маске, реторику, страх да будемо то што јесмо и пружамо једни другима руке у тами.

Карлос Селдран живи и ради у Хавани, али са својим представама путује по свету.