Скадарлија кренула у сусрет лету

Река људи сливала се низ Скадарску улицу, жуборећи као весник лета. Жамор туриста са свих меридијана, с Далеког истока, Мале Азије, Скандинавије и централне Европе, преплитао се с мирисом роштиља, домаћих ракија и гласовима храпавим од дугих кафанских ноћи. Читав тај букет звукова и боја сјатио се на отварање туристичке сезоне у једној од најпознатијих и најпосећенијих београдских улица – боемској Скадарлији.

Уз звуке „Свилен конца” скадарлијску заставу свечано је подигао глумац Стефан Бузуровић.

– Имао сам ту срећу да се родим близу Скадарлије, да идем у школу близу Скадарлије и да од четврте године играм у Народном позоришту, надомак Скадарлије. Без Скадарлије не могу, она је уткана у сваки моменат кога се сећам – рекао је Бузуровић.

Подизањем стега са симболима каранфила, штапа и жирадо шешира, означен је почетак летње туристичке сезоне на калдрми оивиченој десетинама кафана.

Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, истиче да је много тога учињено на уређењу овог делића историје града, како би и наредних сто година био достојно место окупљања житеља престонице и њихових гостију.

– Нема језика који се овде не може чути. Али нису само странци гости Скадарлије већ су то и они људи који су најважнији овом граду – Београђани – рекао је Поповић.

Пригодан музичко-сценски програм извели су глумци Љиљана Јакшић, Весна Паштровић и Милан Милосављевић, који су са Скадарлијским оркестром отпевали песму „На крај села чађава механа”. Програм је водио и госте дочекивао главом и брадом Бранислав Нушић, чији је лик дочарао глумац Милан Милосављевић.

Дружење је настављено на платоу испред Куће Ђуре Јакшића, где су додељена признања „Златно туристичко срце” најбољима у туризму 2018. године.

Човек коме су гости били као род рођени

На отварању овогодишње летње сезоне није било Драгана Глигоријевића, дугогодишње душе Скадарлије и човека који је ово место поставио на туристичку светску мапу. Он се на Цвети „преселио” у небеску боемску четврт – да одозго посматра живот на скадарлијској калдрми.

Глигоријевић ће бити упамћен као један од оснивача великог броја манифестација које су прославиле Скадарлију, попут „Шеширијаде”, „Скадарлија феста”, „Фестивала цвећа”, „Варјачића”…

– Скадарлија има нешто што други немају – душу. Нисмо ми познати по гостопримству, већ по гостољубљу. То је једно посебно стање духа и наш карактер. Ми госта љубимо као да је род рођени. То не може да се научи, то се осећа – говорио је Глигоријевић, који је био и председник друштва „Скадарлија”.