Врата и прозори

Струја неће да поскупи, али ће зато грађани с августовским рачунима за сваки утрошени киловат електричне енергије морати да плате додатних 0,015 динара накнаде за енергетску ефикасност (читај, за замену прозора и врата и постављање нове изолације). Ако се претпостави да је просечна месечна српска потрошња око 350 киловата, рачун ће бити већи за око 5,5 динара, а кад се то помножени с 3,5 милиона бројила…

Ни гас неће поскупети, али ће зато грађани за сваки потрошени кубик држави морати да плате додатних 0,15 динара за поменуту накнаду. Код просечне потрошње од 875 кубика, рачун је виши за 131 динар, па пута 450.000 гасификованих домаћинстава... Гориво такође неће поскупети због скока цене нафте, али ће онај ко га точи на сваку литру држави да плати 0,15 динара, без логичног објашњења законодавца какве везе гориво има с зидовима, прозорима или вратима.

Ни ауто-гас неће да поскупи, али свако ко га троши и плаћа 80 динара по килограму мораће у касу да убаци још 0,15 динара. Тако долазимо до потпуног апсурда да, уместо да држава стимулише потрошњу овог еколошког горива, што је пракса свуда у свету, она га додатно оптерећује. Иако се некоме можда чини да је реч о ситној пари коју ће мало ко и да примети, уопште није тако. Сва та мала поскупљења од 30,50 пара или динар касније се дебело наплате. Толико да једва чекамо да пређемо границу са Северном Македонијом да бисмо натанковали евродизел, јер је тамо за 40 динара јефтинији него код нас.

Уважени професор и помоћник министра енергетике Милош Бањац објаснио је да ће средства од накнаде за енергетску ефикасност ићи у истоимени фонд и да ће бити стављена на располагање грађанима, који ће моћи да их користе бесповратно или кроз повољне кредите. Дакле, порески обвезник плати накнаду за замену прозора и врата преко свог рачуна за струју, гас или гориво. Тај новац оде у буџет, а онда држава истом том пореском обвезнику понуди његов новац као повољан кредит уз камату! Онај ко троши струју и гас и точи гориво по три основа ће плаћати накнаду, алал вера ономе ко је то смислио.

И нема везе што је исти тај порески обвезник већ узео кредит код банке, ушушкао свој стан, заменио прозоре и врата, ставио нову изолацију и сада само броји колико још месеци треба да отплаћује то задовољство.

Држава мало-мало па тражи разлог да кроз цену енергената пуни буџет и при томе убеди грађане да је то за њихово добро. Претходни пут то је било при увођењу накнаде за обновљиве изворе енергиј, коју плаћа свако ко има бројило и добија рачун за струју – 0,093 пара. Грађане при томе нико није питао хоће ли да помажу све оне странце који су дошли у Србију да граде ветропаркове и мале хидроелектране и да нам производе зелену енергију, све бринући да ли удишу чист ваздух и да им то добро наплате.

Револтирани грађани се с правом питају како држави није пало на памет да укине ПДВ на стиропор, камену вуну или квалитетне прозоре и врата, уместо што од народа камчи паре.