Цена превисока за излазак на перон

„Пратио сам мајку на аутобус за Краљево, али када смо стигли на БАС као да ме је полио хладан туш. Да бих јој на пероне унео кофер, морао сам за жетон да дам 190 динара. Последњи пут када сам је пратио пре три месеца, коштао је 180 динара. У реду, поскупео је само 10 динара, али и досадашња цена је била превисока. Па шта добијамо за те паре?!”, пожалио се нашој редакцији студент Милош Петровић.

Он је само један од многих кога је „охладила” вест о поскупљењу и до сада врло скупе перонске карте (жетона) на „Београдској аутобуској станици”.

Надлежни на овој станици ни после овог поскупљења перонске карте нису дали објашњења које морање их је натерало да за 10 динара подигну цену овог неразумљивог намета.

На самој станици, форумима и друштвеним мрежама, путници склони шали расправљају о томе шта је челнике БАС-а нагнало на подизање цене карте за коју се осим уласка на перон не добија ни једна друга услуга нити додатни комфор.

„Ма сигурно им је зафалило пара за изградњу новог БАС-а”, нашалио се један од путника.

„Па и изградња нових долазних перона је сигурно коштала, потрошили су се људи”, још један је од коментара.

„Људи, шта се снебивате, БАС је монополиста у Београду. Ако хоће, може да нас опаучи и са 500 динара за перонску и ником ништа”, покушао је пре неколико дана на станици БАС-а један од путника да смири своју узрујану пратњу до перона.

Јед путника и њихових пратилаца после поскупљења перонске и те како је на месту. Шта то они који уђу на пероне БАС-а добијају осим стајања под надстрешницом? Сигурно не кафу, воду, сок, расхлађивање… Не добијају ни бесплатан улазак у тоалет или превоз пртљага јер се и то додатно плаћа. Ако нужда притера на БАС-у, то кошта 50 динара. Срећа па се ценовник не разликује у зависности од врсте нужде.

Када је реч о пртљагу, ту већ све зависи од превозника. Неки од њих не наплаћују превоз кофера у гепеку, док други по торби узимају 20, 30, 50… динара.

Шта је онда разлог за астрономску цену перонске, као и у већини случајева претходних година ни овог пута надлежни у овом предузећу нису одговорили. Али, у неколико ретких прилика претходних година покушали су да оправдају перонску, иако не баш уверљиво. Тада су истицали да цена подразумева жетон за улазак на пероне и резервацију места, да је реч о станици прве категорије, да на њој постоји пошта, банка, обезбеђење, киосци и угоститељски објекти. У преводу – објекти у којима се услуге такође наплаћују и то често врло папрено.

Воду не пије ни раније правдање БАС-оваца да наплаћивањем перонске они брину и о сигурности путника, како на пероне не би улазили они који не морају. Обезбеђења има, али на пероне БАС-а може да уђе било ко, па и неко са оружјем, што потврђују путници.

Бројни путници се буне и због тога што се свима њима не наплаћује једнако за улазак на БАС-ове пероне, већ како кажу цена зависи од тога које им је одредиште па се тако некоме наплати 110, а некоме 170 динара. Али, како су раније истицали у БАС-у, постоји разлика јер се перонска карта односно жетон наплаћују онима који на пероне улазе без купљене карте. За оне који путују овај намет се зове станична услуга. Управо њена цена варира у зависности од одредишта и она се наплаћује када се купује карта на шалтеру. Без обзира на то о ком одредишту је реч, за већину дестинација овај намет је већи од 100 динара, а често износи готово исто као и перонска.

Најгоре, чини се, на БАС-у управо пролазе они који прате путника или нешто шаљу аутобусом. Управо за све њих, који се на станици задржавају највише 10-15 минута, а често и знатно краће, цех је сада 190 динара. Да бар ходају по граниту или мермеру па и да се некако оправда квалитет и цена услуге, али и на БАС-у као и на већини других станица корисници корачају бетоном. А и када уђу у перонски део већина њих нема где да седне јер је недовољно клупа.

Свако ко је барем неколико пута користио БАС зна да на његовом станичном платоу има 40 перона. На њима се аутобуси у најпрометнијем делу дана смењују на 10–15 минута, а просечна попуњеност сваког овог возила је 25–30 путника, а многе од њих до самих перона, због ношења торби, прати једна особа у просеку. Када се све ово сабере и помножи, јасно је колико се сваког сата слије новца у касу БАС-а само од наплаћене перонске, односно станичне услуге. 

Плаћање и у другим градовима

БАС-ова перонска карта и станична услуга трн је у оку путницима јер је реч о најпрометнијој аутобуској у земљи. Али, нису путници у Београду и њихови пратиоци осетили највећи удар по џепу. У томе су их својевремено прешишале Нишлије када су пре неколико година овај цех почеле да наплаћују 300 динара. Управо ова, највећа цена била је за оне који улазе на пероне без аутобуске карте, док је за путнике цена станичне услуге варирала у зависности од одредишта и превозника. Али недавно је на адресу „Нишекспреса”, управљача нишке станице, од Комисије за заштиту конкуренције Србије стигла казна од 40,7 милиона динара због, како је наведено, злоупотребе доминантног положаја на тржишту и због тога што је незаконито и више наплаћивао излазак путника на пероне.

Перонска за оне који не путују, односно станична услуга за путнике, наплаћује се и у другим градовима – Новом Саду, Зајечару, Шапцу, Зрењанину… Откако је већина станица у Србији приватна, неписано је правило да власник станице, ако је истовремено и ауто-превозник, станичну услугу не наплаћује за путнике који имају карте за његове поласке. Али, ако путник купи карту неког другог превозника, станична услуга се наплаћује. У неким градовима ова карта је педесетак динара, али у већини њих перонска карта је сто и више динара, а станична услуга за путнике опет варира у зависности од дестинације. Својеврстан парадокс већ дуже постоји на зрењанинској аутобуској станици. Ова станица регуларно наплаћује перонску и станичну услугу (уколико путници не користе аутобусе локалног превозника), али на њој већ дуго станична зграда не ради. Зато се многи Зрењанинци с разлогом питају с којим правом им се наплаћују станична и перонска услуга. Д. А. – Т. Т. 

И приградски поласци од 2017. на БАС-у

Када је због потреба „Београда на води” 2017. уклоњена „Ластина” станица из Савског амфитеатра, сви поласци овог превозника пресељени су на оближњи БАС. Међу њима и приградске линије које су у систему „бусплуса”. Проблем је настао када су путници, који немају персонализоване „бусплус” картице, схватили да на БАС-у и они морају да плате перонску за улазак на пероне. Да би што мање трпели путници који немају велики избор линија до приградских насеља, убрзо је уведена месечна перонска карта, знатно повољнија од појединачне, као и могућност куповине карте на шалтеру уз плаћање станичне услуге чија цена варира у зависности од зоне.

Како избећи плаћање жетона

Путници који не желе да плате перонску, односно станичну услугу, легално то могу да избегну – чекањем аутобуса на станицама широм града, у зависности од тога ка којем крају Србије и региона иду. Они који путују ка истоку, југоистоку, југу земље и ка централној Србији могу да сачекају аутобус код Мостарске петље или на Аутокоманди.

Путници којима је одредиште запад и северозапад Србије (Шабац, Сремска Митровица, Лозница, Крупањ, Шид) и Република Српска могу да чекају код „Сава центра” (чим се сиђе са „Газеле”), али и код Студентског града.

За Златибор, Прибој, Пријепоље, Ваљево, аутобусе који иду преко Ибарске магистрале и за Црну Гору решење је Жарково. Ка Новом Саду, делу Срема и северу Србије аутобуси се чекају у Земуну (углавном код Поште).

Банаћанима је једна од редовних станица у Београду стајалиште „Блок Бранко Момиров” на Палилули.

Једина мањкавост овакве одлуке јесте што путницима који желе да избегну БАС може да се деси да остану без места за седење.

Долазни перони и даље стварају конфузију

Деценијама знани долазни перони БАС-а на углу Карађорђеве и Хаџи-Николе Живковића, који су престали да примају аутобусе крајем јуна, увелико су сравњени са земљом. Нова, привремена долазна БАС-ова станица, отворена је иза главне станичне зграде недалеко од последњег колосека и перона доскорашње Главне железничке станице. Путници који стижу у главни град, као и они који их дочекују, и даље једва проналазе пут до ових перона, али и излаз са њих. Ознаке које упућују на нове долазне пероне видљиво су окачене на више места. Али пут до перона заклањају градилишне ограде на некадашњој Железничкој и грађевинске машине.

И они који без већих мука налазе долазне пероне имају замерке. Једна од главних јесте што на њима нема ни једне једине клупе.