Захаров клуб талената

ТВ Кошава, један од канала са националном фреквенцијом, истрајно тражи свој програмски профил кроз ауторске емисије. Ослонац је на личностима које су већ доказале да умеју да успоставе контакт са аудиторијумом, а теме су популарне, најчешће лагане, музичке, ближе таблоидима.

Једна од таквих емисија је „Захаров клуб талената” у којој композитор и хитмејкер Милутин Поповић Захар настоји да повуче паралелу између оног што је било и оног што је одраз данашњег времена.

У овонедељној емисији (среда) ћаскало се о културно-уметничком аматеризму. Шта то беше? Нешто из периода изградње домовине и културног заноса. Превазиђено, из арсенала прошлости? Није, али је прилично запостављено. Неоправдано, јер културни аматеризам клија и цвета на свим координатама, само под другим именом. Код нас, под окриљем културно-уметничких друштава стасали су многи угледни и признати уметници, од оперског певача Мирослава Чангаловића до глумца Зорана Радмиловића. Имају ли КУД-ови будућност? Морамо им дати шансу, заложили су се водитељ и гости, ветерани културног аматеризма, јер не коштају толико колико вреде. Није сензационално, али је доказано, могу имати васпитно-подстицајно улогу у подизању младих и у супротстављању искушењима модерног, психоделичног доба.

За правом физиономијом трага и ТВ Б-92 Инфо чије је опредељење, колико се наслућује, истраживачко и документарно. Том жанру припада и емисија о Голом отоку аутора Боре Лазукића, из продукције РТВ Панонија, 2007. Подстицај за ову репортажу је намера острва Раба, чијој општини припада Голи оток, да се некадашњи озлоглашени казамат претвори у туристичку атракцију у којој ће се боравити на затворски начин – сведени услови и рад у каменолому. Најблаже речено, бизарна замисао, али ко зна, у овом изопаченом свету ништа није искључено.

Аутор је искористио прилику да забележи сећања неких преживелих затвореника којих је, неминовно, све мање, а чија сведочења сурово подсећају на гробницу људског достојанства у коју се стизало, најчешће, без кривице, пресуде и одређене казне. У којој су се, како је дефинисао један од учесника ове емисије, људи међусобно изједали и бескрајно понижавали. Озбиљан новинарски прилог.

ДАНИ КАДА СМО МИ БИЛИ МИ – Да ли је све изговорено, написано и објашњено о Песми Евровизије? Утисци су се углавном слегли. После слави похвала и одушевљења, сада су на сцену ступили они мрзовољни и малодушни који би да омаловаже и потцене ову велику музичку манифестацију. То није тешко јер је Евросонг одувек био мета контрадикторних мишљења и спорна тачка само за оне који никада нису знали да је класификују у орбити лаких нота. Енглези то раде опако, изокола, преко коментатора Терија Логана, са примедбама о бирању победника. Љуте се сами на себе јер је, управо, из западњачког музичког табора потекло добросуседско и комшијско помагање при гласању. Сада је само доведено до тачке кад нико ништа не крије.

После оног патетично-шаљивог „Браћо Срби” у директном преносу финала Песме Евровизије, из Словеније су, како чујемо, стигли и други тонови. Брига о трошењу новца на ватромет, а пензионери пребирају по контејнерима. Па, кад су толико забринути за пензионере у Србији што им, коначно, не пошаљу оне пензије које им дугују?

Ништа од свега тога није важно, бар за нас, осим, можда, оног што је поменуто у „Кључу” поводом Евросонга „Дани када смо ми били ми”. Преживело се и много научило. Како ће се искористити оно што се постигло, креативно и организационо, у реализацији ове приредбе. И што је добијено на позитивном публицитету и у професионалним признањима.

ВРЕМЕ И САВЕТИ – После узбуђења које смо имали, ТВ програм се вратио у нормалу коју чине информативно-политичке емисије, филмови и серије. Нема таласања, до следећег, рецимо, политичког инцидента. Главна преокупација су време, суше које угрожавају усеве и високе температуре које шкоде нашем здрављу. У томе телевизија нема увек исправан приступ. Или се паничи или се временски услови занемарују. Информације о времену (а пролазимо кроз изузетно топле мајске дане), са саветима хомеопатама и хроничним болесницима, не смеју бити застрашујуће већ упозоравајуће и саветодавне.

Чини се да то прилично одмерено ради др Нада Мацура из службе информисања Хитне помоћи Београда, чија професионална ведрина комбинована са стручним, благонаклоним и озбиљним упозорењима делује умирујуће на све оне који имају разлога да брину што, још неки дан, температуре неће бити ниже од 30 Целзијусових степени.

Савети, савети – никада их није довољно. Све има смисла ако има ко да слуша, лепо је рекао др Петар Сеферовић, начелник Клинике за кардиологију Клиничког центра, гостујући јуче у Јутарњем програму РТС-а.