Zaharov klub talenata

TV Košava, jedan od kanala sa nacionalnom frekvencijom, istrajno traži svoj programski profil kroz autorske emisije. Oslonac je na ličnostima koje su već dokazale da umeju da uspostave kontakt sa auditorijumom, a teme su popularne, najčešće lagane, muzičke, bliže tabloidima.

Jedna od takvih emisija je „Zaharov klub talenata” u kojoj kompozitor i hitmejker Milutin Popović Zahar nastoji da povuče paralelu između onog što je bilo i onog što je odraz današnjeg vremena.

U ovonedeljnoj emisiji (sreda) ćaskalo se o kulturno-umetničkom amaterizmu. Šta to beše? Nešto iz perioda izgradnje domovine i kulturnog zanosa. Prevaziđeno, iz arsenala prošlosti? Nije, ali je prilično zapostavljeno. Neopravdano, jer kulturni amaterizam klija i cveta na svim koordinatama, samo pod drugim imenom. Kod nas, pod okriljem kulturno-umetničkih društava stasali su mnogi ugledni i priznati umetnici, od operskog pevača Miroslava Čangalovića do glumca Zorana Radmilovića. Imaju li KUD-ovi budućnost? Moramo im dati šansu, založili su se voditelj i gosti, veterani kulturnog amaterizma, jer ne koštaju toliko koliko vrede. Nije senzacionalno, ali je dokazano, mogu imati vaspitno-podsticajno ulogu u podizanju mladih i u suprotstavljanju iskušenjima modernog, psihodeličnog doba.

Za pravom fizionomijom traga i TV B-92 Info čije je opredeljenje, koliko se naslućuje, istraživačko i dokumentarno. Tom žanru pripada i emisija o Golom otoku autora Bore Lazukića, iz produkcije RTV Panonija, 2007. Podsticaj za ovu reportažu je namera ostrva Raba, čijoj opštini pripada Goli otok, da se nekadašnji ozloglašeni kazamat pretvori u turističku atrakciju u kojoj će se boraviti na zatvorski način – svedeni uslovi i rad u kamenolomu. Najblaže rečeno, bizarna zamisao, ali ko zna, u ovom izopačenom svetu ništa nije isključeno.

Autor je iskoristio priliku da zabeleži sećanja nekih preživelih zatvorenika kojih je, neminovno, sve manje, a čija svedočenja surovo podsećaju na grobnicu ljudskog dostojanstva u koju se stizalo, najčešće, bez krivice, presude i određene kazne. U kojoj su se, kako je definisao jedan od učesnika ove emisije, ljudi međusobno izjedali i beskrajno ponižavali. Ozbiljan novinarski prilog.

DANI KADA SMO MI BILI MI – Da li je sve izgovoreno, napisano i objašnjeno o Pesmi Evrovizije? Utisci su se uglavnom slegli. Posle slavi pohvala i oduševljenja, sada su na scenu stupili oni mrzovoljni i malodušni koji bi da omalovaže i potcene ovu veliku muzičku manifestaciju. To nije teško jer je Evrosong oduvek bio meta kontradiktornih mišljenja i sporna tačka samo za one koji nikada nisu znali da je klasifikuju u orbiti lakih nota. Englezi to rade opako, izokola, preko komentatora Terija Logana, sa primedbama o biranju pobednika. Ljute se sami na sebe jer je, upravo, iz zapadnjačkog muzičkog tabora poteklo dobrosusedsko i komšijsko pomaganje pri glasanju. Sada je samo dovedeno do tačke kad niko ništa ne krije.

Posle onog patetično-šaljivog „Braćo Srbi” u direktnom prenosu finala Pesme Evrovizije, iz Slovenije su, kako čujemo, stigli i drugi tonovi. Briga o trošenju novca na vatromet, a penzioneri prebiraju po kontejnerima. Pa, kad su toliko zabrinuti za penzionere u Srbiji što im, konačno, ne pošalju one penzije koje im duguju?

Ništa od svega toga nije važno, bar za nas, osim, možda, onog što je pomenuto u „Ključu” povodom Evrosonga „Dani kada smo mi bili mi”. Preživelo se i mnogo naučilo. Kako će se iskoristiti ono što se postiglo, kreativno i organizaciono, u realizaciji ove priredbe. I što je dobijeno na pozitivnom publicitetu i u profesionalnim priznanjima.

VREME I SAVETI – Posle uzbuđenja koje smo imali, TV program se vratio u normalu koju čine informativno-političke emisije, filmovi i serije. Nema talasanja, do sledećeg, recimo, političkog incidenta. Glavna preokupacija su vreme, suše koje ugrožavaju useve i visoke temperature koje škode našem zdravlju. U tome televizija nema uvek ispravan pristup. Ili se paniči ili se vremenski uslovi zanemaruju. Informacije o vremenu (a prolazimo kroz izuzetno tople majske dane), sa savetima homeopatama i hroničnim bolesnicima, ne smeju biti zastrašujuće već upozoravajuće i savetodavne.

Čini se da to prilično odmereno radi dr Nada Macura iz službe informisanja Hitne pomoći Beograda, čija profesionalna vedrina kombinovana sa stručnim, blagonaklonim i ozbiljnim upozorenjima deluje umirujuće na sve one koji imaju razloga da brinu što, još neki dan, temperature neće biti niže od 30 Celzijusovih stepeni.

Saveti, saveti – nikada ih nije dovoljno. Sve ima smisla ako ima ko da sluša, lepo je rekao dr Petar Seferović, načelnik Klinike za kardiologiju Kliničkog centra, gostujući juče u Jutarnjem programu RTS-a.