Велики демографски губитак Србије

Са великим закашњењем Србија се усредсређује на велики демографски губитак века, али још не конкретно и не плански. Тек се сада говори о подршци младим паровима и подстицању рађања. Међутим, катастрофална демографска ситуација (реч је о губитку од близу милион становника) не може се отклонити само путем  природног прираштаја, јер то је  дуг и несагледив процес. Мора се решавати комплексно, као државни проблем, а не као индивидуалан породични, уз подршку државе, путем социјалних, економских подстицајних мера...

У Србији су настављени дестабилизациони процеси после распада Југославије. Живорођени се смањују од 10–12 промила на шест промила,  а умрли се увећавају од 10–12 на  20 промила.  Последично, природни прираштај опада и прелази у негативну грану. Ти опасни процеси морали су бити раније заустављени,  интервенцијом  у Србији  на државном нивоу одмах после 2000, а најкасније од 2010. Међутим није ништа урађено ни до данас.

За решења овог тешког демографског проблема, Србија мора рачунати на оба прираштаја,  механички и природни, а то значи  и на изградњу и насељавање мреже хуманих насеља, на југу Србије и Косову у руралним подручјима у пропадању, али и у читавој Србији, и то насељавањем виталним породицама, српским и из  доказаних пријатељских земаља. О томе сам обавестио више министара  у Влади Србије, као и неколицину академика из САНУ, са циљем  суочавања са кључним проблемима одрживог развоја Србије. Нико није реаговао, ни показао  интерес,  сем људи  у Министарству одбране РС, с којима сам разговарао и они су потврдили оправданост, ургентност и начин решавања кључних проблема одрживог развоја Србије.

За разлику од Србије која умире, свет се налази у супротној ситуацији, због неконтролисаног и експлозивног  демографског раста. Становништво на Земљи се у 20. веку повећало на 6,05 милијарди, више од 3,5 пута, а прогноза је да ће се у 21. веку повећати на 11 милијарди, или два пута. Становништво на континентима се различито повећавало у 20. веку. У Европи  са 300 милиона, на 600 милиона, Азија са једне милијарде на 3,7 милијарди, Африка са 130 милиона на 796, Северна и Јужна Америка са 145 милиона на 823... Прогнозе за 21. век су смирујуће, али питање колико су реалне.

Ако свет хоће да опстане, а морао би, треба  да планира своју будућност и да настоји да реализује дугорочне планове одрживог развоја, које УН препоручује.

Проф. др. Мирољуб Којовић,
архитекта, урбаниста, планер