Куп.	Прод.	Сред.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Авети прошлости

Габриел Д`Анунцио (Фото Википедија)

Понедељак, 23.09.2019. у 13:30

Читамо у „Политици” да италијански неофашисти намеравају да подигну споменик италијанском песнику Габриелу Д’Aнунцију у Трсту и да су изводили демонстрације у Ријеци. Изгледа да је суђено да се сваком од народа бивше Југославије врати нешто што је хтео да заборави из прошлости. Италија је у парламенту ЕУ поднела захтев да јој се врати Далмација и Истра. То питање се не би постављало да постоји Југославија.

Ко је Габриел Д’Aнунцијо? Он је италијански песник који је у Првом светском рату испевао песму о српском војнику. Било би добро да неко ту песму пронађе, преведе и објави. У времену избијања Првог светског рата су односи Србије и Италије били добри, чак и пријатељски. Србија је требало да их жртвује ради добијања „нашег мора” а касније се показало да оно никада није било наше, нити ће ти икада бити.

По окончању Првог светског рата питање коме ће припасти град и лука Ријека није било решено. Габријел Д’Анунцијо користи ту ситуацију, организује одреде добровољаца, будућих фашиста и заузима Ријеку у којој су знатан број становника чинили Италијани. Тај догађај је описао хрватски књижевник Виктор Цар Емин у роману „Данунцијада” објављеном 1946.

Др Ђура Јовановић,
Нови Београд

Коментари10

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драшко Поповић

Ријека, Задар, Шибеник, Пула су те давне 1919-те имали преко 90% Италијана. У Истри и на многим отоцима су били већина. Да се не заборави.

Одговори | 10

Саша Микић

Одакле вам ти подаци? Наведите изворе, јер према пописима које је спроводила аустроугарска држава, чија је то била територија, није пописивано по националној припадности, већ по језику којим се говори. Чак и по томе удео Италијана и у местима где су чинили претежно становништво није прелазио 80%. Узгред буди речено Италијана је претежно било у градовима док је у руралном делу било више осталих.

Milan S.

Ovo cita hiljade ljudi. Ne sme se tako gresiti. Ja sam zastao na momenat, zapitao se kada se to desilo i prihvatio kao nesto sto sam ocigledno propustio da procitam. Bolje da me je ubo u oko nego sto je ovako pogresio (ili je tendenciozno to napisao).

Одговори | 3

Саша Микић

Било је гласова у Италији, у време распада Југославије, да се нема шта преговарати са Хрватском и да су својевремено споразуми о разграничењу потписивани са Србијом, односно Југославијом (чији је СРЈ била правни наследник) те би она требало да се пита о границама и да има право на приступ мору. Но то је само кратко трајало, јер су вероватно добили ''по прстима'' од главних у ЕУ, који су и кумовали распаду.

islam hajrudin

Eh da nije bilo 300 000 Bosnjaka i Feldmarsala Borojevica ,i Slovenci a bome i Hrvati bi se proveli ko bos na trnju po zavrsetku I sv. Rata.Da Talijani nisu zaustavljeni na Soci sve bi to bilo danas Talijansko. Ovaj put ih treba pustiti da sami pokazu koliko vrede.

Одговори | 12

ralence

Аустроугарски Генерал-Пуковник Светозар БОРОЈЕВИЋ пореклом Србин из околине Костајнице за војне заслуге добија племићку титулу Вон Бојна од Царске Владе. У првом светском рату постаје заповедник Западног-Јужног фронта и сузбија Италијански продор према Трсту и по дубини Аустроугарске. Такозвани Алпски фронт на коме су Италијани изгубили скоро милион војника бранили су већином мобилисани Муслимани и Срби из Б&Х а касније и Словенци. Хрватске јединице су већином слане на Руски фронт,Галиција итд..

Ivan Ivanovic

Duhovito. Obicno ne komentarisem ovakve gluposti ali se uvek zadivim inventivnoscu revizionista kao sto ste vi. Kako bilo, lepo se nasmejah!

Nebojša Joveljić

Nepotpisani prevod "Ode narodu srpskom" Gabrijela D’Anuncija objavljen je na Krfu 1916. u Srpskim novinama. Bilo je to dijelo čuvenog srpskog pjesnika Milutina Bojića. Danas se ta pjesma čita lako, i u njoj uživa, zahvaljujući izvanrednom prevodu Dragana Mraovića. Više o ovoj temi, uz dosta najzanimljivijih odlomaka iz D’Anuncijeve Ode može se pročitati u izvrsnom članku Bele Draganić: Oda narodu srpskom, davno objavljenom na portalu nacionalnarevija.com.

Одговори | 17

češnjak

”Италија је у парламенту ЕУ поднела захтев да јој се врати Далмација и Истра. ” Doktore, jeste li dobro? Bilo bi lijepo kod ovakvih tekstova koji su potpisani sa titulom znati gdje je i kada autor stekao akademsko zvanje.

Одговори | 20

артиљерац

Много сте знатижељни,а нисте баш потпуно у праву.Истина је да није Италија поднела захтев ЕУ за повраћај Истре и Далмације,али је такође истина да је Председник Европског Парламента,Антонио Тајани,Истру и Далмацију назвао италијанском територијом, почетком ове 2019 године.И могли сте другачије да конципирате ваш коментар.Није вас Гдин Јовановић убо прстом у око.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!

Прочитајте још: