Европљани огорчени због скупог горива

Парижанка Мари Шенберже увек јештедела набензину. Због високе цене пуног резервоара могла је да вози самоФијатов „субкомпакт”. Међутим,када је цена литра премашила 1,40 евра, њена стара теорија штедње није била довољна, тако да однедавно на посао иде метроом, а трошкове повременог коришћења аутомобила дели са још две жене.

Док је гунђање муштерија на бензинским пумпама релативно нова појава у Америци, растуће цене горива одавно су натерале Европљане да смање потрошњу, пише дописник „Њујорк тајмса” из Париза.

Аутопутеви су пуни аутомобила који мало троше, већина градова има одлично развијен систем јавног превоза, а еколошки свесни политичари су увели специјалне траке за бициклисте.

 „Ово је проблем свих који возе, а то значи да има много бесних људи” објашњава Мари Шенберже.

И заиста, протеста је ове седмице било широм Старог континента. Лучки радници су се сукобили с полицијом у Марсеју, а камионџије су блокирале саобраћај у Лондону тражећи од владе нижу цену горива. У четвртак су се протести проширили на холандске камионџије, док су француски фармери блокирали приступ нафтним складиштима. Италијански и шпански рибари су планирали штрајк за петак.

Мање су бучне, али не и мање љуте, француске медицинске сестре које обављају кућне посете. Италијанске туристичке агенције брину о гориву за аутобусе, а породице од Мадрида до Москве остављају аутомобиле код куће или смањују друге трошкове.

Европске владе, ионако под притиском због успореног економског раста, сада брину да ће незадовољство људи бити све веће. Суочен са гневним камионџијама, француски председник Никола Саркози је позвао Европску унију да утврди максималну цену горива – што су одмах одбациле друге земље које рачунајуна тај додатак буџету.

Проблем у Европи је у томе што су поскупљења била виша и учесталија него раније. На пример, цена литра безоловног бензина скочила је за последњих годину дана за 17 одсто у Британији, 15 одсто у Аустрији и осам одсто у Француској.

Британски премијер Гордон Браун, главни противник Саркозијевог предлога, упозорио је да се свет суочава са нафтним шоком. Његов предлог је био да се владе широм света договоре да заједничком глобалном акцијом зауставе поскупљење.

Британија, која има највеће акцизе нагориво, дала је ове седмице дозволу за два нова нафтна поља у Северном мору.

И док љути грађани и поједине делатности траже смањење акциза, дотле аналитичари, европски званичници и групе потрошача брину да ће се вештачким снижењем цена само укоренити пракса која није одржива. Политичари уместо тога треба да представе дугорочне мере за смањење потрошње горива и повећање енергетске ефикасности, сматрају они.

Разне мере за смањење потрошње имале су ефекта у прошлости. Таксе уведене после нафтног шока осамдесетих година главни су разлог зашто Европа данас има енергетски штедљивији возни парк у односу на САД, каже за „Њујорк тајмс” Лоренс Иглс, главни аналитичар у Међународној агенцији за енергетику.

Међутим, управо због веће енергетске ефикасности Европљанима је теже да нађу простора за даље смањење потрошње, кажу аналитичари.

Мошур Рахман, лондонски продавац новина, каже да због високих цена горива више не може да долази аутомобилом на посао, па се свакодневно вози возом дуже од сат, а једно време делио је трошкове горива са другом, док и то није постало недоступно.

У Варшави је литар горива готово пет злота (1,49 евра). Људи све чешће остављају своје четвороточкаше код куће и труде се да заволе градски превоз. Возачи из Северне Ирске иду јужно да напуне резервоар, јер су у Републици Ирској акцизе знатно ниже.У Шпанији, где литар бензина кошта до 1,25 евра, многи више гунђају због пратећих поскупљења, на пример намирница у супермаркетима.Чак и у Русији, која је међу највећим светским произвођачима нафте, цене на пумпама су за годину дана порасле више од седам процената.

„Цене су прави кошмар”, каже јувелир Арутсун Хачатурјан, који у свој „ренџровер” месечно сипа горива у вредности од 1.200 долара.

И пошто је брига због високих цена горива удружена са широм страхом од пада животног стандарда, све су гласнији позиви да се смање порези, па ће фармери, камионџије и рибари можда ипак добити подршку шире јавности.

У Лондону су, на пример, велика очекивања да ће влада снизити акцизе. Због тога неки продавци још нису повећали цене, јер чекају „да влада нешто предузме”.