ЕУ без решења за буџетску рупу

Одлазак Велике Британије тешко ће по џепу ударити Европску унију: кад оде, Лондон ће касу у Бриселу оставити без годишњег прилога од око седам милијарди евра. Ко ће из своје националне касе попунити такву будућу буџетску рупу ЕУ за период 2021–2027?

Одговор на ово за ЕУ судбоносно питање неизвестан је од првог дана, откако су маја прошле године чланице започеле „консултације” око следећег буџета.

„Нови буџет одлучиће будућност ЕУ с 27 чланица, као и наш легат будућим генерацијама”, упозорио је прошлог пролећа Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, излажући предлог заједничке касе уније за период 2021–2027.

Јункеров мандат истиче ове седмице, а ЕУ годину и по дана од почетка дебате о следећем буџету није ни корак ближа договору, чак су „разлике веће него икад раније”, тврде немачки медији.

„Учинићу све да ЕУ на време има споразум око следећег буџета, да постигнемо резултат пред крај зиме”, поручио је крајем прошле седмице у Бриселу Јоханес Хан, европски комесар за проширење и изгледан кандидат за функцију европског комесара за буџет у наредном мандату.

Ханова невесела прогноза уследила је након (још једног) неуспелог дводневног састанка министара финансија ЕУ прошле седмице, поводом „детаља” будућег буџета, с веома деликатним геополитичким значењима. Наиме, шта се све може десити ако ЕУ усвоји најновији предлог комесара за буџет Гинтера Етингера, који сматра да у наредном периоду Брисел Анкари треба да шаље мање пара за „чување сиријских избеглица”, будући да Ердоган ионако планира да их враћа кући? Уместо Турској, ЕУ би требало да усмерава више новца Јордану и Либану за борбу са мигрантском кризом, предложио је Етингер, а да Аман и Бејрут још нису затражили финансијску подршку од Брисела тим поводом.

Први нацрт новог буџета из пера нове европске управе у Бриселу с Урсулом фон дер Лајен на челу вишеструко је „торпедован”: из правца најбогатијих чланица, из угла Француске и држава централноисточног дела уније, које се залажу за „кохезију” и „подршку фармерима”, са коте удружења периферних поморских региона (обухвата 150 региона из 25 држава ЕУ, са око 200 милиона становника).

Вест да нови сазив Европске комисије планира да Немачка удвостручи годишњи прилог буџетској каси ЕУ – са очекиваних 15 милијарди евра у 2020. на око 33 милијарде евра у 2027. години – дигла је Берлин на ноге.

„Веома смо, веома далеко од договора о формату следећег буџета ЕУ”, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел након министарског састанка у Бриселу.

Грозницу у Бриселу изазвао је и предлог нове ЕК да укине сваки поврат вишка уложених средстава (рабат) квинтету држава које највише доприносе европској каси.

Берлин неће одобрити никакав буџет ЕУ који Немачку лишава рабата, поручила је Меркелова. Француска истовремено инсистира да „виткији” ЕУ буџет не може да подмири „геополитичке амбиције Европе”, упозорио је шеф Јелисејске палате Емануел Макрон.

Поморска периферија ЕУ – на стратешким прилазима „тврђави Европи” – поручила је на састанку у петак у Палерму (Сицилија) да Брисел треба добро да размисли о значају развоја региона на првој линији прихвата миграната, сада и у будућности.

Следећи европски састанак поводом буџетске расправе најављен је за почетак децембра – уочи дугог божићног распуста. Да ли ће Европа журити да пред Нову годину усвоји буџет који треба да важи од 2021. године, неизвесно је.

„Крајњи рок за регуларно усвајање будућег буџета јесте децембар 2020. Ноћ дугих ножева треба очекивати пред следећу Нову годину”, процењују посматрачи у Бриселу.