У соларијуму сваки пети средњошколац

Сваки пети средњошколац у Београду џепарац троши на соларијум, а препланули тен сматра важним модним детаљем. Иако је већина ученика свесна да претерано сунчање представља велики ризик за здравље, они су спремни да тај ризик „трампе” у замену за бронзану боју тена. Половина ученика већину свог слободног времена проводи напољу, али само трећина њих води рачуна о томе да не буде изложена сунчевим зрацима у периоду између 10 и 16 часова.

Забрињавајуће мали број средњошколаца зна да квалитетне сунчане наочаре не представљају модни детаљ, већ средство за заштиту ока од сунчевог зрачења. Уз то, они недовољно познају козметичке препарате који се користе за заштиту коже од сунца и за самотамњење. У прилог овој тези врло илустративно говори податак да је чак 42 одсто ученика већ имало опекотине од сунца – црвенило, бол и пликове. Само један проценат ученика зна да је неко из њихове породице до сада имао соларне кератозе или рак коже.

Ово су само неки од занимљивих података изведених из истраживања које је било саставни део пројекта под називом „Сунчање, да или не?”, који су спровели Друштво Србије за борбу против рака, Центар за негу здравља и лепоте и компанија „Бајерсдорф”. Циљ овог пројекта, који је започет у претходној школској години у 46 београдских средњих школа, био је да се адолесценти информишу о свим опасностима које носи претерано излагање УВ зрачењу – било да оно долази од сунца или из вештачких извора. Пројектом је укупно обухваћено 3.560 ученика – углавном шеснаестогодишњака и седамнаестогодишњака, а пројекат је настављен и у овој години – у 47 средњих школа у Београду и у 14 градова у Србији. Током тромесечне едукације ученици су информисани о свим опасностима по здравље које носи прекомерно излагање природном или „соларијумском” сунцу – почев од добијања сунчевих пега и флека, па све до оболевања од карцинома коже и катаракте ока.

„Резултати овог истраживања говоре да тинејџери сунчање сматрају важним делом својих ваннаставних активности – више од половине њих постепено се сунча и тако припрема кожу за летовање. Око 60 одсто њих од сунца се штити козметичким препаратима, 43 одсто њих користи благодети хладовине, 40 процената средњошколаца носи наочаре за сунце, а трећина носи шешир или качкет. Просечан средњошколац има смеђу косу, смеђе очи и кожу која умерено гори и умерено тамни, а више од половине њих користи препарате за заштиту од сунца који имају заштитни фактор између 15 и 30. Свега четвртина испитаника користи производе са СПФ већим од 30. Добијање преплануле боје која је већ неколико сезона „у тренду” за већину средњошколаца представља основни разлог за кварцовање”, каже Сузана Миљковић, магистар фармације и аутор овог програма.

На крају тромесечне едукације, 69 одсто ученика оценило је да се треба сунчати, али уз одговарајућу заштиту и поштовање свих препорука стручњака. Међутим, четвртина њих и даље сматра да се треба сунчати и не размишљати о заштити и препорукама. Због тога је веома значајно што је Министарство просвете усвојило овај пројекат, који ће бити спроведен од наредне школске године, истиче наша саговорница.

О значају континуиране едукације довољно говори искуство земље у којој је откривена прва велика озонска рупа и која је имала највећи број малигних карцинома коже. После 20 година примене „Сан смарт” програма, у Аустралији је за половину смањен број опекотина и стопа не-меланомских облика рака коже код особа млађих од 50 година. Амерички економисти су израчунали да трошкови едукације по глави становника годишње износе 0,08 долара, а трошкови лечења карцинома коже – 70 пута више, односно 5,70 долара по становнику. Патња коју доноси болест, наравно, није урачуната у цену.

„У многим земљама света сунчање у соларијуму забрањено је млађима од 18 година, а у нашој земљи не постоје прописи који би регулисали њихов рад, баш као што не постоји ни провера квалитета и ефикасности производа који се користе за заштиту од сунчања. Телевизијска мрежа Би-Би-Си је пре двадесет година ставила ’ембарго’ на кварцован тен својим водитељима, јер у Великој Британији на свака четири сата једна особа умире од рака коже, а сви наши телевизијски водитељи максимално су ’препланули’ већ у априлу”, указује Сузана Миљковић.