Светомир Николајевић спасен од заборава

Његова књижевна и научна дела, фотографије, лампа – поклон од браће из ложе „Побратим”, визиткарта, преписка са краљем Миланом, писма краљице Наталије и књаза Николе, породична преписка са супругом Анком и децом – део је заоставштине професора Светомира Николајевића која је изложена у галерији Педагошког музеја. Поставка „Светомир Николајевић – од заборава ка светлу” још једно је сведочанство о лику и делу човека несвакидашње учености којом је Педагошки музеј обележио 123. рођендан. И не само то.

Идеја музеја била је да изложбом чији је аутор Филип Трајковић оживи сећање на овог великана који је живео од 1844. до 1922. године и за то време био српски писац, политичар, градоначелник Београда, председник владе, министар унутрашњих послова, ректор, професор Високе школе, оснивач Друштва „Светог Саве” и масонске ложе „Побратим”...

Све то и више је него довољно да се Светомиру Николајевићу подигне споменик у Београду, каже Слободан Вуксановић, директор Педагошког музеја.

– Покренули смо иницијативу да Николајевић који има улицу на Звездари добије и обележје и предложили смо да оно буде на углу улица Узун Миркове и Цара Уроша, испред нашег музеја. У холу зграде САНУ има његова биста. Споменик нема ни у родном Убу, а Николајевић јесте портрет наших и врлина и мана. С једне стране оличава таленат и способности које ми Срби поседујемо, а са друге, нашу нарав да погазимо управо оно најлепше што из властите земље израсте – истиче Вуксановић.

Део изложбе посвећен је потомцима – Николајевићеви синови били су научници и писци. Публика је неке од потомака Светомира и Анке, који су имали седморо деце, вечерас могла и да упозна. Праунука Снежана Николајевић, познати музиколог и пијаниста, дружење је зачинила музиком, а у свечаном програму наступили су и ђаци Музичке школе „Даворин Јенко”.