Стидљива светска звезда

Млади Немања Радуловић више подсећа на класичног рокера него на виолинисту који свира класику. А свира је попут других виолиниста на крову – света. Управо нам је стигао из Бразила, из Рија, "протрчаће" кроз Београд, због вечерашњег концерта на Коларцу, и већ следеће недеље ето га у Монтреалу, у Канади... И тако редом земаљским шаром, по овом глобусу који осваја лепим звуком.
Овде је дошао сасвим намерно. Културни центар Београда прославља 50 година постојања, а у његову полувековну историју ушао је и Немања Радуловић. Било му је седам година када је у руке узео виолину, а већ са осам добио је прилику за свој први јавни наступ – у Ликовној галерији КЦБ. Некадашње чудо од детета није заборавило тај свој "Концерт у галерији" и као да им ту на извору своје каријере враћа давни дуг. Само што је он данас много порастао, у сваком смислу (наредног месеца прославиће 22. рођендан), и зато ће вечерас музику Феликса Менделсона свирати у Коларчевој задужбини. Напоменимо да је концерт бесплатан и да је одабрао поменутог композитора зато што му се допада његов оптимизам. Леп поклон Београђанима. Са оптимизмом смо дуго у дефициту.

Пут Немањине виолине, али и још два гудала у фамилији – старије сестре Јелисавета и Даница су челисткиње – на неки начин одредили су и живот очигледно сложног породичног квинтета Радуловић. Све као да је било: што деци на ум – цела породица на друм. На пут их је покретала та њихова љубав према музици. Отац информатичар и мајка лекар мењали су градове, станове, послове, све због музичких снова својих кућних гудача. Кренули су тако из Ниша у Београд, после у Немачку, па у Париз у коме су и данас сви на окупу. А све то значило је тискати се у малим становима, тражити ново запослење, немати довољно новца... Али, Немањина звезда брзо је засјала. Награде су обележиле његово детињство. Много их је било, премда није мало ни ових скорашњих. Ипак, једна као да је била судбинска, сва у знаку броја 18. Десило му се то у Хановеру 2003. године: 18. октобра, на свој 18. рођендан, наступио је у 18 сати, под такмичарским бројем 18 и после је, седећи на столици бр. 18, чекао одлуку жирија. И... у његовим рукама нашла се престижна награда "Јозеф Јоаким". Какав вредан и важан поклон за пунолетство једног виолинисте.

Све своје школе Немања Радуловић је завршио, упознао је многе познате и значајне музичаре, али и разни други свет. Управо је то оно што га такође вуче на нова и нова путовања. Више од сто концерaта годишње, то је данас његова мера. А било је пуно трња на почетку. Није лако доћи из бомбардоване земље у једну другачију средину, и то пре свега због нових (са)знања о музици. Талентовани дечак ишао је са виолином и у париски метро. Морало се и од тога живети. Међутим, није то тамо онако како се можда нама чини: "... два франка (данас евра), друже...". Објаснио је то Немања:

– Метро је и својеврсна музичка сцена. Ту ћете видети и професионалне оркестре како свирају. То је место и јавне промоције, где се може и нешто зарадити. Има другачији третман него овде. То није просјачење, већ концерт и музика у метроу. Па, уосталом, некад је и Мадона ту певала. Па, што не би могао и мали Немања...

Дешавало се то не тако давно. После је наш виолиниста постао "звезда у успону", што је првокласна карта за светске турнеје, и данас је он један презапослен уметник. Изненадиле су нас неке мале кућне тајне које нам је открио. Рецимо, да класичну музику, а на првом месту, дабоме, виолину, слуша пре свега у концертним дворанама. Код куће ретко, и то су обично стари, "живи" снимци мајстора као што су Штерн, Ојстрах и такви. Радије слуша неке друге дискове. Упитали смо га за ту његову "другу музику" и стидљиво (тако себе и сам описује) одговара:

– Слушам нашу народну и забавну музику, такође и француску – забавну, затим џез и рок. Ето, у Београд ускоро долази моја омиљена група "Мјуз", али мене неће бити овде. Да сам их дочекао, сигурно бих отишао на њихов концерт.

Један (веле)мајстор виолине који не пропушта такав концерт...? Не чудимо се, забога, па тамо је Немањина генерација!

-----------------------------------------------------------

Звук којем се враћате

Дејан Михаиловић, један од професора Немање Радуловића, вечерас ће дириговати београдским камерним оркестром "Мајстори гудачи", који су такође били његови студенти. Професор је о Немањи рекао: "Његова музика је она којој се често враћате, као делима великих писаца. Управо оно што карактерише изузетне уметнике".

Иначе, међу нашим гудачима на подијуму ће бити и Немањина француска сарадница, пијанисткиња Лор Фавр-Кан.