Плесна разоткривања

На Фестивалу кореографских минијатура, одржаном дванаести пут на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта, изведено је једанаест кратких остварења из десет земаља, које је стручни жири селектовао путем видео-снимака који су пристигли на први круг такмичења. Жири су чинили Бетина Мазух и Силке Баке, драматурзи из Берлина, Сњежана Абрамовић, кореограф из Хрватске, кореограф Владимир Логунов и визуелни уметник Дорјан Колунџија. И ове године одзив страних кореографа је био одличан, али је непријатно изненађење на фестивалу био веома мали број пријављених домаћих радова, (пријавило се свега четири аутора), док је само рад Иване Табори и Милице Перовић прошао главну селекцију. Незванично саопштење жирија је да послати радови или нису задовољавали уметничке критеријуме, или су у великој мери били плагијати.

Награде нису додељене једногласно, вероватно је спорење настало око доделе прве награде – то је рад мађарске ауторке Марте Лађански, веома близак перформансу, пријатан, једноставан, ненаметљив, али такође превише лежеран и недовољно комплексан.

Друга награда, као и награда публике, сасвим заслужено припала је немачком кореографско-играчком пару Шенони Морено и Фарлију Јохансону за изузетно софистициран, маштовит и врло спретно одигран дует. Трећу награду, као и награду критике, добила је јапанска кореографкиња Казуе Икеда. Њен рад је драматуршки заокружен, промишљен, а остварен занимљивим минималистичним плесним средствима. Награда Александар Израиловски припала је домаћем кореографском тандему Табори–Перовић. Штета што овај у основи добро замишљен и визуелно пријемчив плесни соло није још дубље разрађен и разигран.

Треба још поменути виртуозног холандског играча и кореографа Михаела Ринија; његов плес је на тренутке био врло атрактиван и занимљив, утисак је кварила само претерана илустративност. Добар утисак оставио је и оригинални дует у кореографији Израелца Надара Росана.

Друге вечери фестивала Загребачки плесни ансамбл извео је комад „Огољено”, у кореографији чланице жирија, реномираног хрватског кореографа Сњежане Абрамовић.

Представа почиње сасвим ненаметљиво, ансамбл се од једноставних развија у комплексније играчке форме на музику Дамира Шимуновића, али и на оперску музику Вердија и Доницетија. Ауторка креира врло занимљиву синтезу музике и плеса – сентименталност оперске музике и њен мелодрамски призвук комбинује са барокном разузданошћу и бујношћу покрета и плесних фраза. Тако добијамо иронично и врло духовито обрачунавање са телесним нагонима, односима између полова, понекад романтично, понекад ласцивно и декадентно, допуњено вешто одмереним глумачким средствима. Ауторка је подједнако креативна у формирању дуетних, ансамбл и соло деоница.

Крај представе на узбудљив начин отвара питање људске интиме, отвара на моменте један полуљудски, полуанимални свет, свет митских бића – ту су анђели црних крила, трудне сатирице са реповима, прикази садомазохистичких нагона... То су слике које промичу у позадини сцене у полумраку које алудирају на то да, смештенеу људској подсвести, тек сасвим спорадично могу бити транспоноване у реални живот. Посвећени, уиграни, спретни играчи учинили су да представа у потпуности постигне жељени ефекат.

Фестивал кореографских минијатура завршен је трећег дана, извођењем представе „Краљица Марго” у кореографији и режији Крунослава Симића.