Тајне неодољиве привлачности Санча Пансе

„Човек који има лукавости, нагона за преживљавање и здравог разума, а који често због туђег лудила добија батине на правди бога постао ми је некако ближи, а верујем и осталим обичним људима”, овако је Ненад Николић, аутор изложбе „Санчо” приређене у Институту „Сервантес”, одговорио на питање зашто је изабрао да се бави Сервантесовим јунаком Санчом Пансом из дела „Дон Кихот”. И још је додао да смо сви ми макар једном у животу били Дон Кихот, а он се са Санчом стапа или сједињује у роману великог писца.  Аутор је представио цртеже, слике и графике трудећи се да тим уметничким изразима што боље открије тајне неодољиве привлачности лика који никога не оставља равнодушним јер Санчо је побрао симпатије читалаца својим посебним карактером.

Николић је успео да  његове особине оригиналним уметничким изразом оживи у својим радовима, поигравајући се оком посматрача, изазивајући га да и сам размишља о томе колико је Санчо Панса данас жив, актуелан и у свима нама.

– У мом цртачко-графичком опусу, а затим и у сликарском, одавно се одражава фасцинација, такорећи опседнутост, бесмртним Сервантесовим делом. Главни лик је свакако Витез тужног лика. И Институт „Сервантес” је, поводом јубилеја овог романа, био домаћин једне моје изложбе на ту тему – наводи аутор изложбе. – Међутим, после читавог низа таквих изложби у многим галеријама и музејима, осећао сам да негде из позадине израња, вреба, још један главни лик. Схватио сам да је он битан, да има своју самосвојност, свој свет, свој морал, своју народску памет и, такође, своје маштарије – испричао је Ненад Николић.

Поставку прате фотографије и видео-рад који су тимски урадили Ненадова супруга Светлана, кћерка Олга, син Александар и Драган Ћећез, а Санча који лута по једној кући на Косанчићевом венцу тумачи глумац Драган Суљић. Рад је обогаћен класичном шпанском музиком из 17. века.

Чувени шпански писац Мигел де Сервантес објавио је први део романа 1605. године, под називом „Велеумни племић Дон Кихот од Манче”. Захваљујући великом успеху, десет година касније објављен је и други део, а „Дон Кихот” временом постаје први модерни роман светске књижевности. О његовој популарности сведочи и податак да је, уз Библију, најчешће штампана књига на свету.

Ненад Николић дипломирао је на Групи за историју уметности Филозофског факултета код професора Лазара Трифуновића са темом из савремене ликовне уметности. Током гимназијског школовања почео је да објављује карикатуре, илустрације и стрипове што га је касније определило за област графике. Члан је УЛУС-а и суоснивач групе „Београдски графички троугао”. Имао је самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству.