Радованов јатак Ричард

"Ричард Холбрук главни је јатак Радована Караџића, и за то постоје и докази", рекла је још пре више од годину дана у интервјуу "Пари мачу" главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте оптуживши истовремено Запад "да је дозволио напад на Сребреницу знајући шта ће се тамо догодити". Затим је то покушала да демантује рекавши да новинарка није добро пренела њену изјаву. После је новинарка колегама пустила траку интервјуа да се види да је све добро пренела. А сада, Флоренс Артман, некадашњи портпарол госпође Дел Понте, у својој књизи тврди да Запад заправо никада није искрено ни хтео да ухапси Радована Караџића и Ратка Младића и да је главни архитекта те стратегије био Ричард Холбрук.

Понуда Мадлен Олбрајт

Наравно, господин Холбрук све те оптужбе и шпекулације са индигнацијом одбацује, иако многи инсистирају на томе да између Караџића и Холбрука о томе постоји и писмени споразум. Претпоставка је да госпођа Дел Понте о томе зна много више него што је у овом часу спремна јавно да каже, јер је њен мандат продужен до краја ове године. Претпоставка је и да ће госпођа Дел Понте о свему томе све и рећи тек када оде у пензију. Но, очигледно, она има доста компромитујућег материјала за многе.

Да је Радован Караџић склопио споразум са Ричардом Холбруком да се повуче из политике и јавности, а да заузврат неће бити испоручен у Хаг, о томе ми је својевремено говорила и некадашња председница Републике Српске госпођа Биљана Плавшић. Њој лично, док је била председница РС, државни секретар САД Мадлен Олбрајт понудила је да се за Караџића, у кањону реке Пиве, изгради санаторијум где би он обављао своју психијатријску лекарску праксу, али без појављивања у јавности. Ту понуду Америке Биљана Плавшић је лично пренела Радовану Караџићу, на шта се он само насмејао.

У то време је Вашингтону било стало да се Караџић мирно повуче са чела Републике Српске, али и из политичког живота уопште. Караџић је око тога отезао, имао је и јаку подршку унутар његове странке СДС, па је врло могуће да су Американци заиграли обавештајно-дипломатску игру убеђивања и обећавања. У том контексту треба се присетити и боравка бившег америчког председника Џимија Картера на Палама и његових тадашњих разговора са Караџићем. Око Картера стално су била двојица Срба, Борко Ђорђевић из САД и Србин са Озрена са надимком "Америка". Да ли су учесници тих разговора осим питања Бихаћа и размене територија дотакли и проблема евентуалних оптужница у Хагу, тешко је прецизно установити. Тек и Ричард Холбрук је био у то време чест гост на Палама.

"Трговина" са ајатоласима

Америка има дугу традицију "неконвенционалних" дипломатских операција. Разговара, преговара и склапа споразуме и са црним ђаволом ако је то у том часу корисно. Јер, ако нешто и карактерише америчку спољну политику то је, пре свега, прагматичност. Али у свему томе Вашингтон настоји да не остави било какве, а посебно не писане трагове. Иако је то некада и немогуће.

Зар није тако и покојни Јасер Арафат стигао у Кејмп Дејвид као званични "државни непријатељ САД број један", а напустио га после седам дана као миротворац који је касније добио и Нобелову награду за мир. Случај Слободана Милошевића као миротворца на Балкану 1995. године и касније оптуженог у Хагу. Америчка тајна дипломатска операција са ајатоласима у Техерану да би се ослободили таоци у америчкој амбасади. Пуковник Оливер Норт из Беле куће "трговао" је са ајатоласима Хомеинија, при чему је Америка испоручила Ирану резервне делове за авионе Ф-14...

Значи, сасвим је могуће да је Ричард Холбрук понудио Радовану Караџићу споразум о повлачењу из јавног живота у замену за америчку гаранцију око "ненадлежности хашког суда за Караџића". Дилема је само да ли тако нешто постоји и на папиру. Јер Холбрук би вероватно врло тешко, иако и није сасвим немогуће, пристао да стави свој потпис под такав докуменат.

Опет, не може се претпоставити да би и Караџић био тако наиван да поверује у америчке гаранције само на основу усменог обећања. Па макар то било и обећање и Картера и Холбрука. Пре би се могло радити о варијанти неког "незваничног папира", који у случају објављивања не би могао да штети кредибилитету САД. Што се тиче Холбрука, он је већ одавно бивши функционер Вашингтона и о свом кредибилитету ће морати сам да се побрине.

Канцеларија на Палама

Наравно, докле год се окружење Радована Караџића, па и он сам, држи евентуалног договора и "спорни папир" са потписницима споразума не доспева у јавност, може се сматрати да се Караџић "придржава договореног". Да би се то стање продужило можда "његова екипа" повремено у јавност припусти и неку измењену копију "споразума", тек да се они тамо присете да оригинал постоји, да је на сигурном, и да ако други то забораве може бити и објављен.

Колико би сам тај папир штетио угледу Вашингтона, мањи је проблем од евентуалног сведочења Радована Караџића о позадини улоге САД, Француске, Велике Британије и Немачке у рату у БиХ. А Караџић у Хагу са гомилом докумената и доказа о свему оном што се догађало, то би могло озбиљно да штети многима на Западу. И бившим и садашњим. 

НАТО је годинама у БиХ држао велики број војника, патроле Ифора и Сфора контролисале су и сада могу да контролишу целокупни саобраћај на том простору, могу да обављају претресе и терена и кућа, по селима, градовима и брдима. Војници НАТО-а у БиХ овлашћени су да "приведу осумњичене за ратне злочине уколико на њих наиђу у вршењу своје редовне мисије", што значи да неко и није био превише заинтересован да се они и траже, чим је то тако дефинисано. Страх од могућих губитака у редовима НАТО-а? Не би се баш рекло, јер у неким случајевима насилног привођења осумњичених за ратне злочине очекивао се жесток отпор, па ипак се ишло у ту акцију.

Госпођу Дел Понте вероватно интересује како је то господин Караџић и после објављивања оптужнице из Хага месецима редовно долазио у своју канцеларију на Палама, у кругу фабрике "Коран"? Пролазећи успут поред бројних патрола војника НАТО-а који као да нису знали ко се вози у аутомобилу са затамњеним стаклима? Можда им је и махнуо из аутомобила? Па су после цех платили сироти православни попови на Палама, које су војници НАТО-а немилосрдно претукли тражећи Караџића у црквеном дому.
Мирослав Лазански

--------------------------------------------------------------------------

Документација у Хагу до 1. октобра

Преседник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и главни тужилац тог суда Карла дел Понте констатовали су јуче у разговору у Београду да што пре треба да се испуне обавезе које се односе на изручења преосталих хашких оптуженика. У саопштењу Љајићевог кабинета наведено је да се највише разговарало о питању сарадње у области достављања документације која, по захтевима Тужилаштва трибунала, достављају надлежни органи Републике Србије.

Током разговора су решена поједина практична питања из те области и договорено је да ће преостала предметна документација по актуелним захтевима бити достављена Тужилаштву трибунала закључно са 1. октобром 2007. године.

На састанку су покренута и друга питања везана за остваривање пуне сарадње са хашким судом, наведено је у саопштењу.
Танјуг 

-----------------------------------

Сарадња са Хагом интерес Србије

Председник Владе Србије Војислав Коштуница рекао је јуче, у разговору са главним тужиоцем Хашког трибунала Карлом дел Понте, да је у интересу Србије да се у најкраћем року оконча сарадња са Хашким трибуналом.

Коштуница је рекао да постоји јасна политичка воља и решеност да у потпуности буде завршена сарадња са трибуналом, саопштила је канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима.

Карла дел Понте је на састанку истакла да је веома важно да се сви оптужени нађу пред трибуналом у што краћем року.

На састанку су учествовали и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и секретар Савета за националну безбедност Миодраг Ракић.
Фонет