Прилика за духовни просперитет

Свакодневним апелима бројних спортиста, глумаца и осталих културних и јавних посленика придружује се и оперска уметница Алесандра ди Ђорђо коју је пандемија вируса корона затекла у Линцу, где тренутно борави. Иначе живи у Минхену. Време јој, како каже, протиче корисно, у одмору, учењу и усавршавању. Свесна је да ова ситуација представља прилику да уради све оне ствари, које су јој у претходном периоду екстремно брзог начина живота, измицале. Мађарски писац и есејиста Бела Хамваш ових дана, заокупља њену читалачку пажњу.

– За мене је ово период интензивног рада на себи: читања књига, вежбања певања, сталног бављења својим телом и духом. Сматрам да ако овај период прихватимо као прилику за сопствени духовни просперитет, онда нећемо имати осећај ни панике, ни јада, већ ћемо све своје мисли искључиво пребацити на бављење собом – каже ова оперска уметница.

Наша саговорница почела је своје „музичко путовање” у Београду, као Сања Радишић, мецосопран, а данас као Алесандра ди Ђорђо, сопран, на свом богатом репертоару има више од тридесет значајних оперских улога, отпеваних ван граница наше земље. Не тако давно пре короне, одржала је у оквиру Роси феста у Београду, мајсторски курс за младе певаче. Поред бављења белкантом, вагнеријанским и модерним репертоаром, који представљају стубове оперског стваралаштва, још током студија на конзерваторијуму у Манхајму заинтересовала се и за типично немачки жанр „Lied”. Каже нам да ју је одувек надахњивала та традиција вокалног дела уз пратњу клавира чији корени сежу у дубину немачке романтике.

– У питању је филигрански начин вајања специфичне вокалне технике и интерпретације. Отуда ми је на овом мастеркласу било важно да пренесем кандидатима све оно што сам и сама настојала да усвојим од својих изванредних немачких лид професора, уједно и својих вокалних идола попут Д. Ф. Дискауа, Е. Шварцкопф, К. Лудвиг – објашњава Алесандра ди Ђорђо, која је након завршеног Факултета музичке уметности у Београду каријеру наставила у Немачкој. Тамо се врло брзо сусрела са захтевним улогама драмског карактера попут Лејди Макбет, Амнерис, Улрике, Еболи, Венус и других. Певајући Лејди Макбет уписала се међу најмлађе интерпретаторе ове улоге и завредела сјајне критике у „Опера Магазину”.

„Да, заиста сам била у прилици да певам најдивније и најтеже улоге свог фаха. То је свакако велика одговорност, али и радост.

– На таквим улогама се и ужива и учи! Отпевала сам Лејди Магбет, сјајну и тешку улогу, више од тридесет пута, она ми је била велика „учитељица”. На основу тог извођења добила сам аудицију у Метрополитен опери, певала у Паризу, Бечу, Берлину и многим дивним местима. Та улога ми је отворила „врата у свет” – објашњава.

Каже да се увек радује посети родном граду, а кад је реч о искуствима са Роси феста додаје:

– Овога пута сам била веома срећна што могу да се представим нашој публици и као педагог и као певач. Овакав фестивал је потребан нашем граду као платформа за квалитетан рад и упознавање разноврсних музичких праваца. Осим полазника из наше земље било је ту и младих певача из Италије и Северне Македоније. Таленат тих младих људи је раскошан и веома инспиративан. На завршном концерту показали су се као изузетни уметници.

Педагогијом се бави већ дуже време, паралелно са певачком каријером. Ужива у преношењу знања које је стекла током много година вредног рада. Веома често борави у Фиренци где има доста младих студената.

– За мене, не постоји лепше осећање од онога када угледам лице младог колеге, или колегинице, озарено сјајем новог постигнућа, било да је остварено у певачкој техници или интерпретацији – додаје.

После ангажмана у Немачкој, гостовала је у Француској, Шпанији, Аустрији, Италији. У Тоскани је премијерно отпевала Сантуцу.

– Сантуца је поред Лејди Магбет једна од мојих „печат” улога. Пре неколико месеци снимила сам у Берлину и компакт-диск са опером „Kавалериjа Рустикана” са Берлинским симфоничарима. Имам заказане наступе у Берлинској филхармонији са истом улогом у мају, затим треба да певам Сантуцу у Америци, а онда ме у Берлину очекује снимање још једног компакт-диска, опере „Отело”. Надам се да ће се ова ситуација са вирусом корона што пре стабилизовати, како бисмо могли да наставимо даље са својим уобичајеним начином живота.

Важан тренутак у њеној каријери свакако је и учешће на Вагнеровом фестивалу у Бајројту. Прошле године, припала јој је велика част да наступи тамо поводом 150. годишњице Вагнеровог рођења, како у опери коју је он компоновао, тако и на гала концерту у Das Markgräfliche Opernhaus, једном од, како наглашава, најчаробнијих барокних театара на свету.

Француској публици се успешно представила са новим репертоаром уз пратњу Париске филхармоније и њиховог Симфонијског оркестра...

– Да, у Паризу сам доживела овације. Велики успех који сам тамо постигла био је и остао нешто за памћење. Стајање на бини Париске филхармоније пред више од две хиљаде људи одузима дах. Ништа мање узбудљивији није био ни „La Seine Musicale” или грандиозни „Версај” – каже наша саговорница.

У Београду је остало запажено њено тумачење Амнерис. Шта је следеће у плану када је реч о српској престоници?

– Свако гостовање у Београду има посебан сентименталан значај за мене. Желела бих да активно учествујем у ширењу свести о значају опере и одржавању значајних догађаја који су подстрек не само младим певачима, већ и зрелим колегама! Зато сматрам да је Роси фест веома важан и желела бих да у сваком смислу буде подржан.