„Рефлексије нашег времена” у МСУБ

Музеј савремене уметности на две локације отворио је изложбу на којој ће се наћи нека од наших најзначајнијих стваралачких имена, великани из прошлости и наши савременици – више од две стотине уметничких дела дочекало је публику у здању ове институције на Ушћу и у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

Поставку „Рефлексије нашег времена: Аквизиције Музеја савремене уметности 1993–2019.” осмислиле су четири кустоскиње музеја: Мишела Блануша, Рајка Бошковић, Светлана Митић и Жаклина Ратковић, док је кустос изложбене целине у Легату Зорић-Чолаковића Мирослав Карић. Како су објаснили, намера им је да предоче два основна концепта у приступу колекционирања музејских збирки – историјску линију развоја, која издваја дела релевантна за токове модернизма 20. века на југословенском уметничком простору, и линију која прати регионална и европска кретања, као и динамику савремене уметничке сцене. Пратећи широк дијапазон уметничких израза, као и разноврсних феномена присутних у уметности 20. и почетка 21. века изложба је конципирана у четрнаест тематско-проблемских целина, од којих се тринаест налази у централној музејској згради, а једна у Легату, док су изложена дела у различитим медијима – од цртежа, слике, графике, скулптуре до инсталације, фотографије и видеа.

Ту ће бити радови најзначајнијих уметника прве половине 20. века, као што су Надежда Петровић, Сава Шумановић, Сретен Стојановић, Душан Јовановић Ђукин, Петар Добровић, Марко Ристић, потом артефакти из друге половине 20. века чији су аутори Миодраг Б. Протић, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Невенка Стојисављевић, и на крају дела уметника која су настајала у прве две деценије 21. века, где припадају Биљана Ђурђевић, Иван Грубанов, Владимир Николић.

Једна од посластица биће и ремек-дело Ђорђија Црнчевића „12 x Солжењицин” из 1973. године.

„Реч је о једној од најважнијих скулптура насталих у 20. веку не само код нас већ и шире. Ми смо то дело набавили из поставке ретроспективне Црнчевићеве изложбе. Имали смо могућност да откупимо само шест делова скулптуре јер је један колекционар за живота уметника купио преосталих шест. Припремајући изложбу обезбедили смо новац да се одлије тих преосталих шест глава ’Солжењицина’ тако да комплетну скулптуру премијерно сада излажемо након 50 година”, казала је Рајка Бошковић за Танјуг, а њена колегиница Светлана Митић нагласила је још једну целину – сегмент изложбе „Симина 9-а”:

„Тај део посвећен је раду Миће Поповића ’Хексагонални простор’. Реч је о веома комплексном делу које се појавило 1971. у салону МСУБ и представља рани пример аудио-визуелног рада. Симина 9-а је место у Београду где су се окупљали дисиденти у време социјалистичке Југославије. Дакле место, живе политичке мисли којем је свакако припадао Мића Поповић.”

Подсетимо, ово дело стигло је у музеј 2018, као донација „Атлас групе” и ово је заиста лепа прилика да се види шест портрета значајних интелектуалаца – поред Миће Поповића ту су Борислав Михајловић Михиз, Добрица Ћосић, Живорад Стојковић, Лазар Трифуновић и Антоније Исаковић.