Историјско улагање Велике Британије у културу

Док Велика Британија полако почиње да излази из строгог карантина и после три и по месеца под пандемијским кључем установе културе у овој земљи, најпре музеји и галерије, почињу да отварају врата, своде се и рачуни о томе колики су губици у овом сектору. А они су толики да је стање алармантно па је влада одлучила да уложи 1,57 милијарди фунти у његово спасавање како би се помогло позориштима, галеријама, независним биоскопима и другим институцијама културе и заштитиле баштине од пандемијске кризе.

Како преноси „Економик тајмс” пакет укључује хитне субвенције и јефтине зајмове, а мера на коју се британска држава одлучила мотивисана је и тиме што овај атрактиван и за сваку земљу важан сектор, који је истовремено финансијски врло рањив, запошљава више од 700.000 људи.

Ова највећа једнократна финансијска инјекција у британску културу у историји десила се након што је чувено Глоб позориште објавило још у мају да би без помоћи могло да се заувек затвори и недавног апела више од 1.500 запослених у култури. Међу њима су се нашли и Ед Ширан и Ролингстонси, а тражено је да званичници спасу музичку индустрију од суноврата, па неки медији виде и директну везу између тих догађаја.

Како је саопштено, многи су већ примили одређена средства како би преживели први удар који је прошао али се показало да то није било довољно и да су проблеми озбиљнији него што се претпостављало.

„Од наших препознатљивих позоришта и мјузикала и очаравајућих изложби у престижним галеријама па до наступа у локалним подрумским просторима, британска индустрија културе је жила куцавица ове земље”, рекао је Борис Џонсон, премијер Уједињеног Краљевства, додајући да ће новац који је опредељен сачувати овај сектор за будуће генерације и да ће осигурати да уметничке трупе и простори широм земље „одрже главу изнад воде” док су завесе спуштене и спорадично се дижу.

„Наша уметност и култура су душа нације, они чине нашу земљу великом. Разумем озбиљне изазове са којима се сусрећу ствараоци и ми морамо да заштитимо и сачувамо све што можемо зарад будућности”, оцена је Оливера Даудена, британског секретара за културу.

Одлуку о помоћи поздравили су и са олакшањем дочекали многи острвски уметници, међу њима реаговао је и сер Сајмон Ретл, први човек Лондонског симфонијског оркестра.

„Надамо се да ће новац бити расподељен и додељен што пре, будући да се много институција и уметника нашло на рубу понора”, нагласио је Ретл.

У доношењу плана реализације, који подразумева конкретну дистрибуцију различитих видова финансијске помоћи, а у склопу наведене суме, учествоваће и независне институције и појединци из сектора културе.

Међу првима отворена Национална галерија

Национална галерија у Лондону, на иначе ужурбаном Трафалгар скверу у британској престоници, међу првима је од институција у овом граду која од 8. јула поново прима публику. Ова кућа, рангирана на седмом месту на листи најпосећенијих музеја света, дочекује посетиоце уз два програма: реч је о великом венецијанском сликару Тицијану, чија су дела обједињена синтагмом „Љубав, пожуда, смрт” и Николасу Масу, даровитом Рембрантовом ученику, чији су радови изложени под насловом „Холандски мајстор Златног доба”.

У почетном периоду музеј ће радити скраћено радно време, петком се оно продужава, а сви који дођу замољени су да носе маске, држе физичку дистанцу и обавезно унапред резервишу улазницу. Посетиоци морају да се крећу обележеним рутама, а да би се обезбедила физичка дистанца кроз многобројна крила осмишљене су три различите једносмерне руте. Габријел Финалди, директор Националне галерије рекао је за „Франс прес” да се нада бар четвртини од уобичајеног броја посетилаца, односно између три и четири хиљаде људи дневно (галерију у регуларним околностима годишње посети око 5,7 милиона људи, према подацима из 2018. године).

Јуче је отворена Краљевска уметничка академија, у којој се налази поставка посвећена Паблу Пикасу и његовим цртежима и колажима, док ће Тејт модерн, како је најављено, бити доступна од 27. јула, уз изложбу дела Ендија Ворхола.