Самоуправљање опљачканом имовином

Крагујевац – После поништене приватизације 2004. године, Индустрија метала – Баточинапрепуштена је локалним трговцима старим гвожђем и судским извршитељима који су имовину предузећа продавали како би намирили потраживања запослених. Три хале, укупне површине око 6.000 метара квадратних, данас су потпуно празне, а у време приватизације 2003. у фабрици је радила 141 машина. Од 360 радника, колико је предузеће бројало пре пет година, данас је формално запослено само педесетак Баточинаца.

Видећи да за имовину предузећа и њихову судбину нико не мари, они су 19. јуна 2008. године основали своје органе управљања, па ИМБ-ом сада руководи „радничка класа“, односноуправни одбор и скупштина коју су формирали сами запослени. Убудуће ће се, како кажу, они бринути о „друштвеној својини“, категорији којуУстав Србије, иначе, не познаје. Према речима представника „самоуправних органа“, у Баточини је „на делу нова револуција пролетаријата“.

 – Све је опљачкано. Од свих машина и алата у фабрици су остала само два-три крша и један џогер који нису ни за старо гвожђе. Ко је крао машине, ја не знам, али је све однето наочиглед полиције. Ако она није задужена да штити државну имовину, питам се ко то треба да ради. Истовремено, суд је на лицитацијама будзашто продавао скупоцене машине како би се измирила потраживања онима који су напустили фабрику – каже нам Радомир Крстић, још увек формално радник ИМБ.

Према речима бившег директора Драгана Тодоровића, ИМБ је после поништене приватизације практично остала без титулара својине. Закон који је регулисао ту област донет је касније, па је фирма, сматра Тодоровић, завршила „у правном вакууму“.

– Након поништене приватизације за милионску имовину фирме више нико није бринуо. Хале су детаљно очерупане, а државни и локални органи, иако су знали шта се дешава, ништа нису хтели да преузму – каже Тодоровић за наш лист.

Према његовим речима, у Србији је иста судбина задесила око 350 предузећа, која су после поништења приватизације остала „ни на небу ни на земљи“.

Баточинска ИМБ се налази пред ликвидацијом, а једини циљ радника је, како кажу, да се „некако докопају бироа рада и отпремнина“, које им у време приватизације нису следовале.

Ова фирма је својевремено била окосница производње у крагујевачкој „Застави“ и важан кооперантФабрике аутомобила, камиона и специјалних возила у Сомбору. Производила је више од 300 делова за ова предузећа, београдској ИМТ је испоручивала кабине за тракторе, а део производа је пласирала и на тржиште Француске. Кад је приватизација поништена, из фабрике је све изнето а на тржишту старог гвожђа скупоцене машине су продаване по шест динара за килограм.