Урбанизам: одбрана од воде

Кад је одлазила из Београда била је на почетку каријере. Архитекта са магистратуром из урбанизма код, тада неприкосновеног, професора Ранка Радовића. Још као студент сарађивала је у чувеном ЦЕП-у (Центру за планирање урбаног развоја). Отишла је пре 16 година. Мира Милановић је данас урбаниста у једном од најбоље планираних европских градова, у Градском заводу за планирање Амстердама. На Недељи архитектуре говориће о новој стамбеној архитектури Амстердама.

Шта вам је користило у Холандији од овдашњих искустава?

Тешко је после толико година у Холандији дефинисати шта је било важно у новој средини. Вероватно је то било окружење у којем смо одрастали почетком осамдесетих и тадашња атмосфера у ЦЕП-у. Људи су били радознали, сагледавали проблеме из различитих позиција, упорно тражили најбоља решења.

Урбанизам у Холандији, однос према слободном, неизграђеном, простору.

На регионалном нивоу велика се пажња посвећује природним резерватима, очувању типичног холандског пејзажа полдера и воде. Амстердам се граничи са два таква заштићена подручја и тамо је забрањена свака градња. Јавни градски простор је изузетно важан, посвећује му се велика пажња. Веома се води рачуна о контексту. Рецимо, у центру Амстердама за уређење улица користе се само црвена цигла и гранит.

Какав је однос према води у градском ткиву, да ли неки принципи могу да се примене код нас?

Однос према води је у Холандији врло специфичан, овде се вековима осваја, отима земља од воде. Велики део земље, па и Амстердам је настао из мочвара, регулацијом, изградњом канала и сталним одвођењем воде. То се и данас ради. Вода у градском ткиву Амстердама и другим холандским градовима настала је од сакупљених подземних вода.

У новопројектованим деловима градова прво се ради систем регулације воде, па тек онда мрежа улица. Код нас би се такав систем могао применити у мочварним деловима, какав је некада био Нови Београд и каква је сада лева обала Дунава.

Каквог је квалитета социјална стамбена архитектура у Холандији?

Деведесетих година прошлог века холандска архитектура била је спиритус мовенс европског градитељства. Градила су се нова насеља у којима се, у архитектонском смислу, није правила разлика између социјалног становања и оног намењеног тржишту. Тако је било и у време чувене Амстердамске школе двадесетих година прошлог века, што је веома подигло квалитет архитектуре тада изграђених градских четврти. Какав ће бити квалитет стамбене архитектуре зависи од локације и амбиција инвеститора, наравно и од економске ситуације и тржишта. У већим градовима, посебно у Амстердаму, архитектура је квалитетна. У мањим градовима и предграђима инвеститори желе само да продукција буде брза, а то често резултира стереотипном архитектуром.

Нови градови Холандије... зашто се граде, каква су искуства, ко станује у њима, како старе?

Највећи нови град у Холандији, Алмере, настао је у полдеру одузетом од мора седамдесетих година прошлог века. Данас Алмере има 240.000 становника, а планира се да у следећих 15 година порасте на 400.000 и постане четврти град Холандије. На почетку је био проширење Амстердама, и био је добра прилика да грађани по повољној цени добију приватну кућу са баштом, без ограничења за аутомобиле. Данас Алмере има генерацију рођену у том граду. Пре неколико година завршен је нови градски центар по радикалном пројекту Бироа ОМА, а последњих година изграђено је и доста пословних објеката и мањих фабрика. Од спаваонице, Алмере се полако претвара у прави град, веома популаран у средњој класи.

У којој мери се поштују урбанистички планови и колико су детаљни?

Урбанистички планови се у принципу у потпуности поштују, мада се дешава да се под притиском инвеститора или политике планови измене. Грађевинска дозвола не може се добити без сагласности урбанисте, а архитектуру објекта процењује градска комисија према условима из урбанистичког плана.

Без грађевинске дозволе нема градње. Вероватно се дешава да неки инвеститор током градње одступи од услова у грађевинској дозволи, али за то, овде у Амстердаму, још нисам чула.

У чему се разликује однос грађана и стручњака према граду у Холандији и Србији?

Тешко питање. У Холандији је урбанизација настала из потребе за заједничком одбраном од воде, има вишевековну традицију и општепризнату културну вредност. Највећи део центра Амстердама формиран је у 16. и 17. веку, и још увек је идеал холандског разумевања урбанитета. Истовремено је и светска туристичка атракција, што Холанђани разумеју као потврду глобалне вредности локалног идентитета. Урбанитет је носилац идентитета, и тако се и третира у планирању и изградњи нових делова градова, као сто су Ајбург у Амстердаму и нови центар у Алмереу.
Чини ми се да је Београд још увек у потрази за снажним изразом локалног идентитета који би имао своје место у европским и глобалним размерама. Мислим да обале река пружају велике могућности у том смислу.

Како бисте представили оно што долази из Холандије на београдској Недељи архитектуре?

КЦАП је вероватно најсвестранији холандски биро. Архитекти се подједнако иновативно и квалитетно баве урбанизмом и архитектуром. Kees Christianse је ангажован као пројектант, теоретичар и професор на факултету у Цириху. Њихова продукција је изузетно занимљива за београдску средину у којој се ове дисциплине често раздвајају.

Изложба о Ајбургу је интересантна као пресек текуће продукције у Амстердаму, у коме се нова насеља граде са релативно високим густинама за Холандију, и високим архитектонским критеријумима. Стамбена архитектура Амстердама је нека врста перманентног експеримента, а Ајбург је, као највећа нова локација са постојећих 8.000, и планираних 18.000 станова одличан полигон за постављање нових урбанистичких и архитектонских праваца.

Јесу ли урбанисти и архитекти цењени у Холандији?

Да, посебно је позиција урбаниста у великим градовима врло важна. Сматра се да су урбанисти одговорни за континуитет развоја града и квалитет укупне градске структуре. Позиција архитеката, чини ми се, не разликује се пуно од њихове позиције у другим земљама.