Већи мозак, дужи живот

АНАТОМИЈА
Мозак не служи само за стицање високих оцена на испитима, испоставља се да чудновата твар у лобањи омогућује приматима попут нас дужи живот. (Тежак у просеку 1.200 грама, људски мозак има огромних 100 милијарди нерава. Сваког минута протиче крв запремине три конзерве газираног напитка).

Да ли су велики мозгови паметнији? (Уколико је то тачно, главати можда не би били толико глупи).
Дотично питање обавијено је мноштвом непознаница. Као прво, научници још расправљају у веси са одређењем интелигенције. Којигод опис коефицијента интелигенције (IQ) прихватите, како је мерите? Даље, да ли се ове разлике испољавају у свакодневном животу? На крају, да ли се више можданог ткива или велики мозак сматра једнаким вишем коефицијенту интелигенције?

У једноме су сагласни: сам велики мозак не може се изједначити с памећу. Кад би тако било, слонови (4.780 грама) и једна врста китова (7.800) надмашили би све пчеле-причалице. Научници, заправо, посматрају мождану масу у односу на телесну да би изнели ма каква нагађања у вези са сазнајним способностима неког живог бића.

Равнотежа трошка и користи

Док би слоновска тиква могла да смрска људску „мислећу кутију” у физичком одмеравању, човек односи победу у надметању умова. Наш мозак тежи, у просеку, 1.200 грама и износи два одсто телесне тежине, слоновски једва домашује десетинску процента.

Научници су дуго трагали за разлогом зашто су људима (и осталим приматима) главе прилично велике. Слонови се размећу највећом запремином мозга од свих копнених животиња, али у поређењу с величином тела људи предњаче.

„Мора да постоји нека корист од толико великог мозга, јер је велики мозак у енергетском смислу заиста скуп за одгајање и одржавање”, каже Ненси Барикман са Одсеау за биолошку антропологију и анатомију Универзитета Дјук (САД).

Поменуто истраживање се подробно тумачи у научном часопису „Дневник људске еволуције”, а показује да примати у основи држе у равнотежи трошкове великог мозга и корист за опстанак коју стичу захваљујући томе што имају одлично кефало – дужи живот.

Поредећи величину мозга с другим развојним одликама 28 врста примата, Дотична научница је са сарадницима нашла да је приматима са већим мозгом потребно више времена да достигну полну зрелост. Истраживачи су се усредсредили на врсте које живе у дивљини, будући да заточене обично теже да брже одрастају, а то би искривило резултате. Од људи проучавана је тропска шумска култура у источном Парагвају – Аче.

Да би се време потрошено на одрастање исплатило, живите дуго и имате много деце или се веома брзо размножавате. У оба случаја имате велико потомство.

Изучавања су потврдила да је велики мозак пре у вези с дуговечношћу него са стопом размножавања.

Тајанствени „велики прасак”

Истраживачи сумњају да додатна снага мозга олакшава приматима да савладају здраворазумске технике за проналажење хране, друштвену сналажљивост и избегавање грабљиваца. Најсвежије истраживање обелоданило је да паметњаковић међу лемурима, који се зове ај-ај, влада једним од најнеобичнијих поступака за проналажење хране. Верује се да овој животињи са ушима као у слепог миша треба додатна мождана снага да би овладала вештином тражења хране лупкањем: куцка стабло дрвета и ослушкује звучне наговештаје којима се сочни залогај одаје.

„Потребно је годину и по дана да би се савладала, а младунци морају провести много времена посматрајући своје маме”, објашњава Ненси Барикман.

Иако се људи уклапају у основни образац величине мозга и дуговечности, издавајају се у једном погледу. У ловачко-сакупљачким друштвима не праве велики размак између новорођенчади, у просеку само три године. Код ловаца-сакупљача три године је мало времена: имати трогодишњака који се гега по афричкој шикари и другу бебу на леђима, то је заиста напорно.

Наша тајна: помагачи у породици, попут бака, очева, старије браће и сестара и осталих; не почива све на мами.

Досадашња изучавања су поткрепила да међу различитим врстама прилично велики мозак, заиста, доноси неке сложене сазнајне вештине, као што су делотворно откривање природних богатстава, набавка хране и сложене друштвене игре (попут обмане). Разлике у оквиру једне врсте веома су мале, што отежава да се размрсе учинак величине мозга и осталих чинилаца.

У сваком случају, величина нема никакве веза са скором на уобичајеним мерењима (тестови) интелигенције.

Психолог Мајкл Макданијел са Универзитету Вирџинија Комонвелт, међутим, сматра да већи мозак чини људе паметнијим, што нноги истраживачи оспоравају. Своје налазе објавио је 2005. године у часопису „Интелигенција” обзнанивши је да је код свих старосих и полних група запремина у вези са интелигенцијом.

Мушкарци су паметнији од жена, установљено је после истраживања 2006. годинр, чији предводници кажу да би то могло бити зато што имају нешто већи мозак – разлика у односу на женски износи око 100 грама  И то су појединци оспорили: извесни научник је издвојио неколико друштвено-културних чинилаца који би сместа ове резултате учинили ништавним.

Уколико величина има икакве везе са изумитељством и стваралаштвом, неки научници очекују да виде спону између тзв. „велики прасак” (појава оруђа од кости и пећинских цртежа која се догодило пре 50.000 и 70.000 година) и увећања људских мозгова до данашњих размера.