Ништа ново у „Србијагасу”

Правила Енергетске заједнице Европске уније јасно и основано налажу да се раздвоје делатности транспорта од делатности трговине природним гасом. То омогућава да власник гасовода свима пружа услугу протока гасовитог горива под једнаким условима, што може користити конкуренцији. А код нас и једно и друго обављао „Србијагас”, чија је основна делатност трговина гасовитим горивима преко гасоводне мреже, како за домаћи, тако и за увозни гас. Влада Србије, која је власник Јавног предузећа „Србијагас”, одлучила се само да „Србијагас” оснује посебно друштво за транспорт гаса, очекујући да ће тиме већ испунити неопходно раздвајање тих делатности у року који ће ускоро истећи. А то је и један од услова на путу у Европску унију.

Тако је пре пет година „Србијагас” улажући само 60.000 динара и основао своје друштво с ограниченом одговорношћу „Транспортгас”. Основна делатност тог друштва је заиста цевоводни транспорт гаса, иако цевоводе није добио. „Србијагас” је именовао директора „Транспортгаса” и као оснивач управља том фирмом, па је неизвесно хоће ли бити прихваћено да је доиста реч о одвојеним делатностима, пошто се оне обављају у два повезана правна лица.

Није јасно зашто Влада Србије није заиста издвојила део „Србијагаса” у друго, засебно привредно друштво „Транспортгас”. Тако би се неоспорно остварили услови да буду раздвојене делатности трговања у „Србијагасу” и транспорта гаса у „Транспортгасу”. „Транспортгас” би тада наравно и градио нове гасоводе, а не „Србијагас”. Објашњење ко се и због чега томе одупире захтевало би знатно дужи текст.

Др Милан Р. Ковачевић,
редовни члан Научног друштва економиста Србије