С осмехом у празничну куповину

Бадњак и млада пшеница „никли” на престоничким улицама. Тиска се народ око аутобуских стајалишта, а на импровизованим тезгама поређани, како их неки зову, „весељаци”.

– Пошто бадњак, комшија? – чује се на сваком кораку, а улични трговци диктирају цене – 80, 100, 150, понегде и 200 динара.

Градске улице, као и вазда у претпразнично време, врве од света. Суграђани у једној руци носе кесе, а у другој бадњак. Дуж Цара Душана, испред пијаце Скадарлија, нема игла где да падне. Поређан на картонским кутијама дуж улице, нашао је бадњак своје место и у понуди цвећара, на тезгама, а велике гране прекривају металну ограду... Шушка, мирише и боји јануарски дан радошћу.

– Велика грана кошта 400, а ако желите да стоји на постољу – 450 динара – одговара на питање о цени младић. Шаренило, али у самој пијаци ипак су нешто јевтинији него код уличних трговаца – од 50 до 100. Упаковани у врећице на којима пише „Срећан Божић” стају 150 динара. Украсили су и оне тезге на којима се нуди поврће. Смех, жамор и пошалице увукли су се у сваку пору живота ове престоничке тржнице.

Шетајући од тезге до тезге, суграђанка застаје и пита колико кошта бадњак. Премишља се, загледа све редом, а потом наставља даље.

– Ко пита не скита! А и шта бира толико, па не бира мужа?! – примети један старији продавац, а остали се смеју. Она се не љути, већ узвраћа осмехом и одмахује руком. Зелени се пшеница у малим саксијама, пластичним чашама, корпама... Цена, судећи по комадићима разговора које смо уловили на пијаци, мења се из минута у минут, а на њу утиче и то колико су шармантни купци, али и како су расположени продавци. Негде је 50, ту и тамо и 80, а нуди се и за 130 и 150 динара.

– Пшеница кошта 150, као и бадњак. А за младу госпођицу може и за 130 динара – смешка се дечак који очигледно помаже старијима за тезгом. Трговачки занат, веле продавци, учи се од малих ногу, а празнични дани имају посебну драж. Људи су расположени, ради да се нашале са трговцима, пазаре са задовољством...

– Кад видим да ми у сусрет долазе насмејани људи, расположени да се ценкају, попричају, не могу да не спустим цену. А не одолим ни да се шалим, уделим ту и тамо некој дами комплимент, убедим их да купе мало више... И зато волим празнично време, а воли и народ – каже прекаљени пијачни трговац.

Осталим данима, прича, нарочито откако свакодневицу боји опасност од вируса корона, атмосфера међу тезгама је другачија – тиха, прожета журбом, нервозом, страхом, а пазари се ћутке и само оно што се мора. А уочи најрадоснијег празника као да је народ и заборавио на страх од короне, гурају се око бадњака, стоје једни до других у редовима испред месара и печењара, око тезги... Ипак, са маскама на лицу.