Компромис са ђаволом

БИО ЈЕ ТО СПЕКТАКЛ ЗА ТВ КАМЕРЕ, али његов значај није само симболичан. Представа рушења расхладног торња у севернокорејском нуклеарном комплексу Јонгбун, у петак је обишла цео свет, показавши том истом свету неколико ствари. Прва је сазнање да се може преговарати и да је компромис могућ и тамо где је сматран сасвим неизгледним. Друга је искуство да су мултилатерална убеђивања сврсисходнија од унилатералних конфронтација. И треће је потврда старе мудрости по којој се нешто мора дати да би се за узврат нешто добило.

Дакле, Северна Кореја је практично показала да је одустала од свог нуклеарног програма. Много сумњи је још додуше остало, али проблем се, ипак, скида с дневног реда. Неки кажу да је ово победа Џорџа Буша, а други су склонији тумачењу по којем је ово тријумф Ким Џонг Ила. Истина је, као и увек, у средини: обојица су и добитници и губитници.

Буш је овим малкице поправио свој незавидни спољнополитички салдо уочи скорог одласка у историју. Ким Џонг Ил је пак својој земљи обезбедио статус „нормалне” нације, са којом се може законито трговати и оправдано јој помагати. Али на тасу теразија који је отишао доле је, између осталог, и питање зашто се преговорима уместо претњама није приступило раније? Пре него што је Северна Кореја направила и 2006. успешно испробала своју атомску бомбу?

Севернокорејски режим оличен у „драгом вођи” Ким Џонг Илу је испословао да буде исписан са листе терористичких земаља, али још остаје да се провери у коликој мери промена његове длаке је и почетак мењања његове ћуди. Има ту доста разлога за неверицу, али миру треба дати шансу. И компромис са ђаволом је компромис – поготово ако његова ђаволска својства и нису била баш онаква каквим су представљана...

НАФТА ЈЕ ОПЕТ УЗЛЕТЕЛА: у петак је пробила 140 долара, дајући тиме нову уверљивост прогнози да би могла да се вине и до фантастичних 200 долара за барел. Повод је и овога пута био уобичајени коктел неодмерених изјава и непромишљених реакција, на које трговци и шпекуланти реагују брзином муње.

Нафта од сто долара која је све згражавала почетком године, сада се чини као идилична прошлост, а она од 200 као суморна, али сасвим извесна будућност. А садашњост је да је светска енергетска криза сасвим опипљива, као и да свет 2008. доживљава трећи „нафтни шок”, после успешно савладана прва два енергетска удара на Блиском истоку, оног из 1973. изазваног арапским нафтним ембаргом, и оног из 1979, после исламске револуције у Ирану. Подсетимо се: 1973. цена нафте је учетворостручена на око 12 долара за барел (стара добра времена), а током иранског преокрета скок је износио 150 одсто – барел је у просеку плаћан 32 долара.

Између пређашњих и садашњег шока разлике нису, међутим, само у своти коју треба одбројати за свако нафтно буре, већ у нечем много важнијем: из овог се неће изаћи. Да ли је, са геолошког становишта, достигнут такозвани „врх нафте” – онај, већ дуго најављивани моменат у коме је производња достигла максимум, да би потом незаустављиво почела да опада, није при том најважније: битнија је реалност да је потражња већа од понуде, и да ће тако и остати.

Нафта је тешка дрога савремене цивилизације и све су учесталији и веродостојнији позиви и уверавања да „скидање” мора да почне што пре. Оно неће бити лако, бар у почетку, али изгледа да је неизбежно.

БИЛ ГЕЈТС СЕ ИЗЛОГОВАО из Мајкрософта прошлог петка, означивши тиме званичан крај једне бриљантне каријере која га је учинила најбогатијим човеком планете – и променила свет.

После 33 године за кормилом корпорације која је почела у једној гаражи, као и многа чуда информатичке ере, Гејтс (52) окреће се другим изазовима. Главна преокупација ће му убудуће бити како да раздели своје баснословно богатство (и још тридесетак милијарди долара свог колеге по величини банковног конта Ворена Бафета). Дакле, од софтвера се окреће филантропији и земљама и људима који нису имали среће да искусе благодети компјутера.

Одлазак је, истина, већ дуго у најави, а несумњиво је и то да се Гејтс провлачи на време. Прагматичан, као и увек, оценио је да је његова визија – онолико колико је досезала – обистињена или потрошена, зависно већ из ког угла се гледа.

Оставља и даље једну од најмоћнијих корпорација света, која је у последњих 12 месеци приходовала 60 милијарди долара, од чега ће јој остати профит од чак 17 милијарди, планетарну корпорацију са 90.000 запослених, али и концерн чија је прошлост сјајнија од његове будућности. Гејтс и Мајкрософт су, наиме, оличење ере персоналних рачунара, његово пророчанство „компјутера у свакој кући”, које је можда некима изгледало као утопија на почетку седамдесетих, одавно је стварност.

Али Пи-Си ера је морала да трон препусти интернету. „Персонални компјутер” је данас готово неупотребљив, ако није повезан са милијарду других. А у овој новој игри Мајкрософт није више главни – то је сада Гугл. „Виндоуз” и „офис” ће још задуго бити алатке без којих не можемо, али Мајкрософт већ деценију није избацио ништа револуционарно ново. Неће, наравно, пропасти, а Гејтс је с правом проценио да ће трагање за новом срећом бити ефикасније без њега.