Поимање културе - од Матића до Готјеа

Због интересовања, продужен је рок за затварање изложбе венчаница креатора Жана Пола Готјеа до данас. Упркос слаткастом називу „Љубав је љубав”, који би могао да завара, они који су изложбу посетили били су готово ошинути призором нестварне лепоте смеле поставке осветљене и природном и вештачком светлошћу.

Већ сам тај тотал, белих лутки у белим, крем или пастелним одорама, као замрзнута сцена у неком авангардном театру, узима душу. Шетњом од експоната до експоната, читате легенде типа „Весела удовица”, видите огртач до пода као од паперја, одело за „господина Правог”, џемпер-хаљину исплетену од пуфнастог муслина, па незамисливе комбинације ирске вуне, тила, атласа, кристала... Ту је и хаљина корсет, омаж Ејми Вајнхаус коју је Готје обожавао, па тамо, у неком ћошку, венчаница Никол Кидман...

Да ли је ико могао да буде против ових дела врхунске примењене уметности? Поделили се чак и кустоси овог музеја, називајући ово банализацијом. Није место високој моди у музеју? Као да Метрополитен у Њујорку већ деценију уназад не одаје почаст Диору и другим генијима високе моде. Кажу да је висока мода суптилна архитектура. И чувена Заха Хадид је вајала и зграде, али и одећу, док је Коко Шанел духовито приметила: „Мода је архитектура, само је у питању различита размера.”

Милица Мађановић, један од кустоса која се заложила за изложбу, каже, да су јој из Тикет сервиса рекли да је изложба оборила рекорд свих културних догађаја, чак и оних –комерцијалних! По процени било је око 15.000 посетилаца, не рачунајући и госте, групе младих будућих дизајнера и креатора...

Готје је и пре него што се Мадона појавила у већ историјској креацији корсета са купастим корпама за груди, волео да крши правила и успостављене норме. Овај креатор растао је у предграђу Париза, а кустоскиња Мађановић га назива „градитељем људске свакодневице” за кога је висока мода лабораторија идеја. Од ње сазнајемо и да су сви експонати у приватном власништву, а на приговор једне посетитељке да су неки и мало упрљани, одговор је био да су желели да се сачува њихова аутентичност, будући да су ношени у тим свечаним приликама.

Од Монтреала до Београда, изложба је приказана у највећим музејима света. После једногодишње паузе, биће међу најексклузивнијим презентацијама на светској изложби EXPO у Дубаију, 2022. године. Дакле, после Београда. А Ивана Вујић, управница Народног позоришта у Београду, која је лично упознала Готјеа, када је прошле године у Москви гледала једну његову позоришну представу, остала нам је дужна да испуни обећање да уметник буде гост Београда и националног театра!

 И какве везе има песник Душан Матић са креатором Готјеом? Давно, још у прошлом веку, првих година Битефа, конзервативна позоришна публика и критика су осули дрвље и камење на авангардно позориште. Задесила сам се поред песника Душана Матића, тада већ осамдесетогодишњака, али духом млађег и авангарднијег од разних „патријарха” културе. Тај песник рече тихо а као гром јако: „Па немојте људи тако! Да нам нема Битефа, кад бисте видели како се Сенегалци смеју?!”

Готје је међу нама, још данас.